Kompozitor meseca

Uspešna karijera Franca Bervalda kao violiniste u Kraljevskom dvorskom orkestru bila je dinamična, pa do 1822. godine on nije nalazio dovoljno vremena da se u potpunosti posveti komponovanju. Izvori navode da je to verovatno bio i glavni razlog zbog kojeg se prijavio za Kraljevsku stipendiju kako bi otputovao u Nemačku. Međutim, ni njegova dela iz tog perioda nisu nailazila na interesovanje publike. Naime, na premijeri njegovog Septeta u Stokholmu 6. decembra 1828. godine, iako je delo pobralo tople reči kritičara, izvedeno je u gotovo praznoj dvorani. Zaokupljen operskim planovima kompozitor je otputovao u Berlin maja 1832. godine. Uprkos velikoj želji da svoja ostvarenja predstavi publici, opere Leonida, Izdajnik, Gospođica Izabela - nisu imale scensku postavku, pa je Bervald, kako bi obezbedio finansijska sredstva za život, u Berlinu 1835. osnovao Institut za ortopediju i fizioterapiju. Zanimljivo je da su neki od ortopedskih uređaja koje je patentirao bili u upotrebi decenijama nakon njegove smrti.

Tokom boravka u Berlinu prestao je da komponuje, a muzici se ponovo vratio tek 1841. godine kada je stupio u brak sa Matildom Šerer, zbog čega se i preselio u Beč. U ovom gradu je 6. marta 1842. premijerno izvedeno nekoliko njegovih ostvarenja, među kojima i simfonijska poema Sećanje na norveške planine, a kritičar Allgemeine Theaterzeitung-a Bervaldova dela je opisao sledećim rečima "... to su zanimljive kompozicije koje obiluju originalnim idejama i efektnim oblikovanjem muzičkog toka.... on vešto koristi „snagu" orkestra".

Urednica: Irina Maksimović Šašić