Nikolaj Eple: Španija – prevazilaženje ćutanja (3/3)

Razmatrajući različite načine odnosa prema prošlosti društava opterećenih totalitarnim ili autoritarnim nasleđem, u ovom poglavlju autor analizira iskustva i dinamiku demokratske tranzicije u Španiji. Osnovnu karakteristiku „španskog modela" prevladavanja teške prošlosti - sećanja na Građanski rat i posledice četrdesetogodišnje Frankove diktature - predstavlja pristanak društva da se radi postizanja nacionalnog jedinstva, ostvarenja građanskog mira i demokratske budućnosti, ratne traume i politički raskoli iz prošlosti prepuste zaboravu. Postignuti društveni konsenzus koji je svoj pravni izraz dobio usvajanjem Zakona o amnestiji izvršilaca političkih krivičnih dela (1977) nazvan je „paktom o zaboravu" (el pacto del olvido). Ne sporeći da je ovaj „pakt" doprineo demokratskoj konsolidaciji i stabilnosti španskog društva, Nikolaj Eple analizom razvoja demokratskih procesa, ideoloških opredeljenja glavnih političkih aktera, kao i kulturnog života Španije, ilustruje tezu da, gledano na duže staze, prošlost nije mogla biti predana zaboravu. Zahtevi za ekshumacijama žrtava režima sahranjenih u masovnim grobnicama, kao i odbijanje prihvatanja memorijala „Doline palih" kao simbola pomirenja kojim se izjednačavaju žrtve i dželati, predstavljaju ilustraciju pobune protiv ćutanja o prošlosti. Pored smene generacija, kritičkoj debati o španskoj prošlosti doprineo je proces kosmopolitizacije ljudskih prava, kao i uspostavljanje novih međunarodnih pravnih mehanizama kojima se u slučajevima zločina protiv čovečnosti ograničava isključiva nadležnost nacionalnih sudova. Usvajanjem „Zakona o istorijskom pamćenju" (2007) i njegovom primenom tokom kasnije vladavine socijalista, izmeštanjem Frankovih posmrtnih ostataka iz „Doline palih" i masovnim ekshumacijama žrtava diktature, faktički je suspendovan „Pakt o zaboravu", te je otvoren put kritičkom preispitivanju „teške prošlosti". Po mišljenju autora, taj proces nije završen, a „španski model" ukazuje na činjenicu da društva opterećena takvom prošlošću ne mogu, po uzoru na pakt o ćutanju, trajno odlagati kritičko suočavanje sa njom.

Čita Aleksandar Božović.
Urednica Olivera Nušić.