Margaret Lorens: Božja šala

Pripovedačica u romanu Božja šala devojčica je Rejčel koja živi u malom kanadskom gradu i koja je razapeta između posvećenosti roditeljima, samožrtvovanja, brige o utisku koji ostavlja, religijskih saveta, osećaja dužnosti, želje da ne povredi druge - i želje da bude voljena. Rejčel, zapravo, živi u svojevrsnom zatvoru, između zahteva malograđanske sredine koje ispunjava bespogovorno i njenog pobunjenog dečjeg bića koje se svom silinom opire tim zahtevima.

Ili, kako piše Margaret Etvud, „za Rejčel je toliko teško da izađe iz svog zatvora zbog toga što je on sazdan uglavnom od vrlina koje su pošle u pogrešnom smeru (...). Suprotstaviti se takvim dominantnim društvenim pretpostavkama i nametnuti svoju volju, kao što Rejčel konačno čini, zahteva mnogo hrabrosti i ozbiljnu dozu očajanja. Očajanje i hrabrost dva su magnetna pola ove knjige, koja počinje na onom pređašnjem i stiže do potonjeg. Očajanje je iskazano strukturom proze, preciznošću fizičkih detalja. Rejčelin unutrašnji monolog je malo remek-delo za sebe, ispripovedano jezikom koji je na mahove kolokvijalan i monoton kao u govoru prerije, jezgrovit i ironičan kao u šalama, pun podsmeha prema samoj sebi i nervozne razdražljivosti, i elokventan kao u psalmima. Zatim su tu i krajnje uverljive, krajnje trivijalne, krajnje užasavajuće porodične scene iz Rejčelinog klaustrofobičnog života sa dražesnim zvocalom i hipohondrom od njene majke, koja krivicom upravlja vešto kao virtuoz violinom: užasi večeri bridža uz sendviče sa šparglom, istruleli i čudovišni gumeni irigator koji Rejčel iskopava u toku svog grozničavog susreta sa seksom. Svaki romanopisac koji piše ovakvu vrstu realističke proze mora dobro da pogodi takve detalje, jer se u suprotnom čitava iluzija rasprši. U Božjoj šali, Margaret Lorens ne čini nijedan pogrešan korak."

Roman Margaret Lorens pojaviće se u izdanju Treećeg trga i Srebrnog drveta iz Beograda.

S engleskog preveli Aleksandra Vukelić i Novica Petrović
Čitao je Željko Maksimović
Urednik Ivan Milenković