Kompozitor meseca – Artur Honeger

Nakon veze sa sopranistkinjom Kler Kroaz sa kojom je dobio sina, Honeger je oženio pijanistkinju Andreu Vuraburg 1926. godine. No, kako mu je bila neophodna samoća da bi komponovao, bračni život su provodili odvojeno. Živeli su veoma kratko zajedno, nakon saobraćajne nesreće Vuraburgove 1935. i u poslednjim godinama života kompozitora, kada zbog bolesti nije mogao sam da brine o sebi. Honeger ju je izuzetno cenio kao pijanistkinju i često je tražio njeno mišljenje u vezi sa svojim projektima. Pratila ga je na turnejama po Evropi i Americi, svirajući klavirske deonice u njegovima kamernim delima ili nastupajući kao korepetitorka.

Pored obimnih vokalno-instrumentalnih dela koja je pisao tokom treće decenije 20. veka, Honeger se okrenuo i simfonijskom žanru, komponujući dva simfonijska stava - Pacifik 231 1923. godine i Ragbi, pet godina kasnije. Popularno tumačenje simfonijskog stava Pacifik 231 jeste da je u njemu prikazan rad parne lokomotive, budući da je Honeger bio ljubitelj vozova. Često je govorio: „Uvek sam strastveno voleo lokomotive. Za mene su to živa bića i volim ih kao što drugi vole žene ili konje", rekao je Honeger.

Godine 1930. ovaj francusko-švajcarski kompozitor napisao je Prvu simfoniju u Ce duru. Delo je nastalo kao porudžbina Sergeja Kusevickog povodom obeležavanja 50 godina od osnivanja Bostonskog simfonijskog orkestra, koji su ovo delo godinu dana kasnije premijerno i izveli. Trostavačna simfonija bliska je muzičkom jeziku Bele Bartoka i Igora Stravinskog.

Tokom četvrte decenije 20. veka Honeger je dožive veliki uspeh sa dramskim oratorijumom Jovanka Orleanka, komponovanim 1935. godine. Naime, godine dana ranije, plesačica Ida Rubinštajn došla je na ideju o delu u kojem će biti revitalizovana srednjovekovna misterija. Za radnju komada poslužila je priča o hrabroj Jovanki Orleanki koja je upravo bila kanonizovana za sveca. Od premijere 1938. godine Honeger se afirmisao kao jedan od najuglednijih francuskih stvaralaca.

Zasnovan na libretu Pola Klodela, koji se odvija kao rekonstrukcija neke kriminalističke priče i polazi od pretpostavke da je slušaocima poznata priča o devici iz Orleana, ovaj oratorijum započinje u trenutku kada se Jovanka već nalazi na gubilištu, vezana za lomaču na kojoj će biti živa spaljena. Klodelov libreto oscilira između crnog humora i iskreno potresnih ispovesti i saznanja. Dramska akcija se odvija slobodno, bez poštovanja hronologije događaja, u prepletu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Honegerova partitura predstavlja kolaž kontrastnih raspoloženja i situacija - od uzvišenih do satiričnih, koje prati muzika inpirisana kako bogatom istorijom duhovne muzike zapada, tako i melodijama u tada popularnom mjuzik-holu, uz mrežu motiva koji se stalno ponavljaju. Nekada apsurdne, nekada potresne scene u libretu, Honeger oživljava bogatom orkestarskom paletom u koju su uključeni i Martenoovi talasi. saksofon kao i zanimljiv spektar udaračkih instrumenata.

Urednica Jelena Damjanović