Una Popović i Goran Rujević: Život kao filozofsko i naučno pitanje

Pojam života jedan je od važnijih pojmova Hajdegerove misli u periodu ranih predavanja i izrade projekta fundamentalne ontologije. Kako objašnjava Una Popović, pojam života je vezan za promišljanje osnova iz kog filozofija, po Hajdegeru, mora da crpi i na kojem, u konačnom, mora da se potvrdi, a radi se o faktičkom svakodnevnom iskustvu bivstvovanja čoveka. Pojam života Hajdeger preuzima od Diltaja, kao i uverenje da je metod filozofskog kretanja s obzirom na takav izvor filozofije hermeneutika; i za pojam života i za hermeneutiku Hajdeger daje sopstveno tumačenje. U okviru projekta fundamentalne ontologije pojam života ustupa mesto pojmu faktičnosti, da bi u poznoj Hajdegerovoj misli oba pojma bila potisnuta i smenjena kompleksnijim konstelacijama, od kojih su, po autorkinom sudu, najvažnije one u vezi sa pojmom zemlje. Shodno tome, Una Popović će u ovom izlaganju predstaviti ulogu i karakter pojma života u ranoj Hajdegerovoj misli, te ukazati na dalja kretanja istog motiva tokom njenog razvoja.

U analima medicinskih istraživanja posebno mesto zauzimaju takozvane „HeLa ćelije", tumorske ćelije pacijentkinje Henrijete Laks koje ispoljavaju interesantnu osobinu - u stanju su konstantno da se dele, bez ispoljavanja znaka starenja. HeLa ćelije se i danas mogu koristiti u istraživanjima jer su konačno nadživele svoju maticu, te se smatraju efektivno besmrtnim ćelijama i u tom pogledu su možda jedini besmrtni živi oblici u pravom smislu te reči. Goran Rujević smatra da je ova okolnost veoma indikativna za način na koji se kategorije kontinuiteta i diskontinuiteta inkorporiraju u teoriju o živom. Sa jedne strane, smrtnost pojedinačnih živih organizama se razumeva kao neizbežna, te je diskontinuiranost života podrazumevana karakteristika koja se pokazuje u konstantnoj smeni generacija. Sa druge strane, možda kao uteha za nedostižnu besmrtnost, kontinuiranost se ističe kao nadorganizamska karakteristika života, te se život predstavlja kao istrajavajući proces koji se trudi da sebe održi, u jedinci koliko je moguće, a kada je to nemoguće, bar u potomstvu. Ovakav pogled na dihotomiju kontinuiranosti i diskontinuiranosti u životu glavni je uzrok za pojavu shvatanja da je istrajavanje svrha života. Ovom prilikom, Rujević pokušava da obrazloži zašto takav stav nije valjan.

Urednica emisije: Tanja Mijović.