Milovan Novaković: Skica za jednu istoriju mrlje

Kroz istoriju zapadnog slikarstva mrlja je često ispoljavala svoju moć delovanja u naizgled oprečnim pravcima, istovremeno bivajući upletena u stvaranje kako materijalne nečistote tako i optičke čistote. Dok je u ranijim svojim ispoljenjima uglavnom narušavala integritet pikturalne ravni, sa usponom nemimetičkog slikarstva mrlja je postala glavni nosilac čistote i kohezivnosti. Ipak, njena nepostojana i prelazna priroda mnogo ranije je opisana u jednom starozavetnom odlomku gde je čistota ili nečistota mrlje (tzaraat) određena time da li ona zauzima celu ili samo deo zaražene površine. Bipolarnost slikarske mrlje (macchia) Milovan Novaković najpre opisuje ukazivanjem na njenu prevashodno onečišćavajuću funkciju od perioda renesanse do osamnaestog veka; potim na sve veće prihvatanje njene materijalne i bezoblične nečistote, te njeno dosledno pročišćavanje u periodu nastajanja slikarskog formalizma; i najzad, na njenu obnovljenu zaprljanost i nečistotu u umetničkim intervencijama Marsela Dišana i Endija Vorhola. Ovaj istorijski pogled na život slikarske mrlje Novaković zaključuje uvidom da njeno biće nije ništa drugo do njen lutajući i promenljivi karakter, te da naš doživljaj mrlje kao čiste ili nečiste zavisi od njenog kvantiteta i prožimnosti.

Tekst je izvorno objaven na engleskom jeziku u 25. broju časopisa AM Journal of Art and Media Studies u septembru 2021. godine.

Čitao je Aleksandar Božović.
Urednica emisija: Tanja Mijović.