In memoriam – Bernard Haitink

Zahvaljujući karijeri koja je trajala čak 65 godina, Bernard Haitink je stekao reputaciju jednog od najvećih dirigenata današnjice. Rođen je 1929. godine u Amsterdamu, gde je zavšio studije violine i dirigovanja. Na koncertnom podijumu pojavio se 1955. kao dirigent Simfonijskog orkestra Holandskog radija, a već sledeće godine, zamenio je Karla Mariju Đulinija na mestu umetničkog dirigenta Koncerthebau orkestra. Počasni dirigent ovog orkestra Haitink je postao 1961. godine. U periodu od 1987. do 2002. godine radio je i kao umetnički direktor Kraljevske opere u Kovent gardenu, da bi potom došao na čelo Državne kapele iz Drezdena.

Tokom svoje plodne karijere, nastupao je sa gotovo svim značajnijim orkestrima na svetu, a pored orkestarskog repertoara, sa uspehom je rukovodio i operskim produkcijama. Njegov snimak Janačekove Jenufe sa Kraljevskom operom Kovent garden, dobio je i Gremi 2003. godine.

Tokom više od šest decenija karijere, Haitink je za sobom ostavio oko 450 snimaka, realizovanih za više diskografskih kuća; posebno su interesantni oni objavljeni za Filips, posvećeni širokom spektru orkestarske literature, te zapažena tumačenja kompletnih simfonijskih opusa Betovena, Bramsa, Šumana, Čajkovskog, Bruknera, Malera i Šostakoviča. Ovi snimci danas, kako to kaže muzikolog Stefan Cvetković, imaju antologijsku vrednost i spadaju među referentna svedočanstva dometa muzičkog izvođaštva druge polovine prošlog veka.

Kada su ga kolege sa Francuskog radija pitale šta je za njega, posle više decenija duge karijere funkcija dirigenta, Haitink je odgovorio ne bez oklevanja: „Šta je to dirigent? Da li je to krotitelj životinja? Neko ko izvodi sam svoj šou? Ili je to osoba, koja zajedno sa drugima, pokušava da muziku stvara na način koji prosvetljava i osvetljava publiku i koji stvara osećaj zajednice? Što se mene tiče, to je ono ono što sam uvek želeo i ono kako sam se razvijao. Tako da ja nisam pravi dirigent... Jedinu moć koju dirigent može sebi da dopusti je prirodan autoritet. Dirigent mora biti impresioniran kolektivnom ličnošću orkestra, odnosno tim stotinama duša koje su ispred njega", govorio je Haitink. Upravo je duboka humanost i osećaj kako za delo, tako i za izvođače, za njihov ukupni angžman, ono što Haitinkove interpretacije odvaja od mnogih drugih.

U njegovom opusu muzika Gustava Malera zauzima posebno mesto, jer je Haitink bio jedan od istaknutih dirigenata koji su doprineli renesansi interesovanja za muziku ovog kompozitora. Jedan od poslednjih snimaka koje je Haitink, načinio bilo je poslednje Malerovo dovršeno simfonijsko ostvarenja, Deveta simfonija, koju je holandski dirigent izveo sa Berlinskim filharmoničarima 2017. godine i koja je objavljena kao deo kompleta u martu ove godine. Govoreći o pristupu delima ovog kompozitora Haitink je rekao: „Kod Malera je važno da jasno upravljate dinamičkim gradacijama, kako sve ne bi bilo u mecoforteu. Karajan je jednom rekao da postoji samo jedan vrhunac u delu i da je zato važno da „ne pucate u prazno". Morate praviti gradacije", naveo je Haitink.

Govoreći o ovom snimku, kritičari navode da „Haitink diriguje sa potpunim razumevanjem i on i ovaj veličanstveni orkestar ostvaruju izuzetnu jasnoću Malerove kompleksne polifonije. Dirigent kao da ima instiktivni uvid u strukturu stava i kuda muzika ide; naravno, ovakav uvid je plod dugogodišnjeg iskustva. Tihi pasaži su odsvirani sa velikom osećajnošću dok orkestar ima svu snagu koji intenzivni vrhunci traže... ovo je predivno, zrelo tumačenje ove partiture", zaključuje kritičar Džon Kvin.

Urednica emisije Ivana Neimarević