Majstori baroka – Pjetro Lokateli

Rođen 1695. godine u Bergamu, ovaj italijanski violinista i kompozitor već sa četrnaest godina postao je deo instrumentalnog ansambla Bazilike Svete Marije Velike u svom rodnom gradu. Dve godine kasnije odlazi u Rim, i pretpostavlja se da je tamo učio kod Arkanđela Korelija, ali i drugih eminentnih muzičara koji su tu živeli i radili. Lokateli je svoje izvođačke veštine usavršavao priređujući često koncerte, te je vremenom postao jedan od najboljih violinista toga doba, koji je u znatnoj meri doprineo razvoju tehnike sviranja na violini. Godine 1729. dolazi u Amsterdam i odustaje od javnih nastupa u korist redovnih koncerata koji su bili priređivani za grupu bogatih ljubitelja i pokrovitelja muzike. Upravo je u Amsterdamu objavio nekoliko svojih dela.

Lokateli je najpoznatiji po svojoj zbirci Umetnost violine koja obuhvata dvanaest violinskih koncerata koji su izdati zajedno sa dvadeset četiri virtuozna kaprisa bez pratnje, i smatraju se tehnički najzahtevnijim partiturama namenjenim ovom instrumentu. Gotovo celokupan opus Lokateli je posvetio violini a njegova dela karakterišu izuzetni izvođački zahtevi, stavljajući neretko u drugi plan sam muzički sadržaj. Forma u kojoj je najviše stvarao bile su sonate i končerta grosa koja, i pored svoje virtuoznosti, pokazuju inventivnost i ekspresivnost melodije.

Končerta grosa Pjetra Lokatelija se najvećim delom oslanjaju na model koji je Arkanđelo Koreli definisao sa svojim opusom 6, iako ga je ovaj mlađi italijanski majstor u nekim elementima i nadmašio. Tako, opus 7 Pjetra Lokatelija se odlikuje uvođenjem elemenata novih tekovina u muzici dok u isto vreme autor ostaje veran tradiciji. Takođe, virtuozna arpeđa, složeni trileri i veliki intervalski skokovi kojima obiluju ova končerta grosa, danas se porede sa tehničkom briljantnošću i smelošću Nikola Paganinija.

Autorka: Saša Tošković