Majstori baroka – Hajnrih Biber: Harmonia artificioso-ariosa

Hajnrih Biber je rođen 1644. godine, međutim o njegovom obrazovanju se malo zna. Naime, smatra se da je violinu učio u Beču kod eminentnog nemačkog violiniste Johana Hajnriha Šmelcera, a da je svoju profesionalnu karijeru započeo kao instrumentalista na aristokratskom dvoru u Moraviji. Godine 1670. napušta ovu poziciju i odlazi u Salcburg gde prvo radi kao kompozitor pri nadbiskupskom dvoru, da bi 1684. godine dobio mesto kapelmajstora u Salcburškoj katedrali.

Biberovo umeće na violini učinilo ga je jednim od renomiranih solista u Evropi i značajnim predstavnikom bečkog violinskog stila. Njegovo poznavanje tehničkih i ekspresivnih mogućnosti instrumenta doprinelo je da Biberova ostvarenja pisana za gudačke instrumente obilno sadrže inovativne upotrebe picikata, dvohvata i trohvata, kao i skordature, odnosno namerno "pogrešno naštimovanih žica". Ovakvo nekonvencionalno štimovanje instrumenta interpretatoru omogućava da proširi zvučni spektar, lakše svira akorde u određenim tonalitetima, kao i da ima "više praznih žica kako bi se postigla polifona faktura u komponovanju za solistički instrument poput violine".

Ove odlike, a naročito ekstenzivna upotreba principa skordature, mogu se uočiti u Biberovoj zbirci pod nazivom Harmonia artificioso-ariosa, koja je objavljena 1696. godine u Salcburgu, a sastavljena je od sedam partita napisanih za dve solističke deonice i baso kontinuo. Pet partita napisane su za dve violine i kontinuo, zatim jedna za violinu, violu i kontinuo, i jedna za dve viole d'amore i kontinuo.

U formalnom pogledu, ova ostvarenja su trija koja rasporedom deonica daju bogatu polifonu fakturu. Struktura svake partite je slična: započinje preludijumom koji je improvizacionog karaktera, a zatim sledi niz plesnih stavova poput alemande, žige i sarabande. Ova ostvarenja karakteriše kombinacija virtuozne violinske tehnike i upotrebe skordature koju Biber nije koristio samo u deonici jednog instrumenta, što je do tada bila praksa, već u sve tri. Dela iz zbirke Harmonia artificioso-ariosa zajedno sa sonatama iz poznate kolekcije Misterije Rozarijuma Hajnriha Bibera, predstavljaju najviši stepen primene ovog alternativnog načina štimovanja u kolorističke i tehničke svrhe, u epohi baroka.

Autorka: Saša Tošković