Eben Kirksi i Stefan Helmrajh: Rođenje multispecijske etnografije

Iako su se antropolozi još od Luisa Henrija Morgana i Franca Boasa bavili istraživanjem odnosa između prirode i kulture, na početku novog milenijuma to trajno interesovanje obogaćeno je značajnim inovativnim momentima i pojavom niza „multispecijskih etnografa" koji u svojim istraživanjima stavljaju naglasak na subjektivnost i dejstvenost najrazličitijih organizama čiji se životi prepliću sa ljudskim. Tako su u antropološke rasprave uvedeni ranije neproučavani organizmi poput insekata, bakterija i mikroba. Autori ovog preglednog članka, Eben Kirksi (S. Eben Kirksey), profesor Univerziteta Deikin u Australiji, i Stefan Helmrajh (Stefan Helmreich), sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, saglasni su s tezom Eduarda Kona da se, „ukoliko uzmemo drugost kao privilegovani ugao posmatranja iz koga defamilijarizujemo našu ‘prirodu', izložiti riziku da naš pohod u ne-ljudsko pretvorimo u potragu za što neobičnijim pozicijama iz kojih bismo mogli da iznesemo ovaj projekat" [antropologije života], u kom slučaju „priroda počinje da funkcioniše kao ‘egzotična' kultura". Umesto toga, „cilj multispecijske etnografije ne bi trebalo da se sastoji samo u davanju glasa, dejstvenosti i subjektivnosti ne-ljudima – tj. u prepoznavanju njih kao drugih, vidljivih u svojoj različitosti – već treba da nas natera da radikalno preosmislimo kategorije naše analize, s obzirom na to da se se one tiču svih bića".

Ovaj tekst, izvorno napisan kao uvod u tematski broj časopisa Cultural Anthropology (25/4, 2010), prevela je s engleskog jezika Dušica Popović.

Tekst čita: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević