Muzej zvuka

Iako su ovi instrumenti doživeli veliku popularnost tokom barokne epohe, njihova primena bila je relativno ograničena i što je mnogo značajnije, uglavnom tipizirana. Orgulje su, zbog svoje kompleksne konstrukcije i veličine, najčešće bile vezane za duhovnu muziku i crkvene obrede, dok je čembalo, kada nije tretirano samostalno, uprkos rasprostranjenosti, najčešće bilo posmatrano kao deo kontinua. Stoga su dela napisana za dvoje orgulja ili tri ili četiri čembala pravi rariteti u muzičkoj literaturi.   

Kompozicije za dvoje orgulja najverovatnije su prvi put nastale u velelepnim katoličkim katedralama, koje su posedovale kako sredstva za njihovu izgradnju, tako i akustička svojstva pogodna za rasrprostiranje zvuka iz dva izvora. Vremenom, čak je i u manjim crkvama postalo moguće izvođenje ovih dela, jer su kao druge orgulje korišćeni mali, portabilni instrumenti, a ova izvođačka praksa, veoma popularna u Španiji i Italiji, vremenom se proširila i na južne nemačke teritorije i Austriju.

Čembalo je u 17. i 18. veku pre svega bio ili solistički instrument namenjen kućnom muziciranju, ili obilgatorni instrument kontinua, u kamernoj, orkestarskoj ili vokalno-instrumentalnoj muzici. Dela koja ćete večeras slušati, Bahove kompozicije napisane za tri ili četiri čembala, nastala su u Lajpcigu između 1729. i 1741. godine za javne koncerte lokalnog muzičkog društva Kolegijum muzikum i predstavljaju neke od prvih primera koncerata za klavijaturne instrumente. Neke od njih, krajem prošle godine objavili su čembalisti Apo Hakinen, Mikloš Španji, Kristijano Holc i Ana-Marija Oramo, uz pratnju Helsinškog baroknog orkestra, a ovo izdanje ponelo je i prestižno priznanje Dijapazon d'Or.

Urednica emisije: Ivana Neimarević