Horske kompozicije savremenih letonskih autora

Horska muzika već vekovima zauzima važno mesto u muzici baltičkih naroda, a u vreme Sovjetskog Saveza, često je bila polje iskazivanja protesta protiv nametnutih estetičkih normi, te žanr u kojem su se ispoljavale težnje ka očuvanju nacionalnog identiteta pojedinih naroda. Stoga su dela u ovom žanru bila česta u opusima brojnih baltičkih savremenih kompozitora, posebno onih rođenih tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka.  

Jedna od autorki koja je najveći deo svog opusa posvetila horskoj muzici je Maija Einfelde. Rođena 1939. godine, studije je završila u Rigi, gde je potom radila kao kompozitor i pedagog. Interesantno je da su priznanja za njen rad počela da pristižu tek devedesetih godina prošlog veka, kada je dobila dva značajna nacionalna priznanja - Veliku muzičku nagradu Letonije i Nagradu Ministarstva kulture, kao i nagradu britanske Barlou fondacije 1997. godine. 

Na početku večerašnje emisije čućete Tri pesme Fricisa Barde Maije Einfelde komponovane na tekstove ovo cenjenog letonskog pesnika. Barda, koji je umro 1919. godine, pripadao je grupi pesnika koji su napustili realizam, zarad sinteze romantizma i naturalizma u svojim pesmama. Tri pesme ovog autora, poslužile su joj kao osnova za ciklus minijatura, bojeći ih gotovo renesansnom modalnošću, isprepletanom sa hromatizmom, u neprekidnoj promeni tekstura i zvučnih intenziteta. 

Ugis Praulinjš, rođen 1957. godine, studirao je na Muzičkoj akademiji u Rigi, ali je muzička znanja istovremeno sticao svirajući i u rok bendovima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj autor inspiraciju često pronalazi i u tradicionalnoj muzici, te vešto kombinuje sve ove žanrove u obimnim, krosover ostvarenjima, ali i klasičnim žanrovima i primenjenoj muzici. U emisiji ćete najpre čuti njegovu kompoziciju Laudibus in sanktis koja je posvećena dirigentu Stivenu Lejtonu, i u kojoj Praulinš ponovo demonstirira svoj neortodoksan pristup komponovanju, po kom je „sve moguće a ništa nije apsolutno". Intenzivan ritmički puls ovog dela potiče iz rok muzike dok minuciozna ornamentacija otkriva barokne uzore, koje još možemo prepoznati i u smenjivanju tuti i solističkih nastupa. 

Možda najpoznatije delo ovog autora, Misa Rigensis, komponovana je za Hor dečaka katedrale u Rigi gde je i premijerno predstavljena 2003. godine. Delo je nedvosmisleno inspirisano velikim renesansnim misama, ali istovremeno je fokusirano i na svaki pojedinačni glas, te je pogodno kako za izvođenje u okviru crkvene službe, tako i u koncertantnom kontekstu. Praulinjš ovim delom pokazuje da je majstor horske orkestracije, koji se vešto kreće između deklamatornog i izrazito melizmatičnog sloga, praveći dramatične smene neobičnih tekstura i harmonija. 

Urednica emisije: Ivana Neimarević