петак, 04. јун 2021, 20:25
Svetske muzičke pozornice
Večerašnju emisiju ispuniće muzika Mojseja Vajnberga i Rodiona Ščedrina, dvojice kompozitora koji su bili u bliskoj vezi sa Dmitrijem Šostakovičem i čija dela su na direktan ili indirektan način povezana sa ovim velikanom ruske muzike prve polovine XX veka. Slušaćemo interpretaciju članova Londonskog simfonijskog orkestra koji muziciraju pod upravom Mirge Gražinjita-Tile, umetničke direktorke Simfonijskog orkestra grada Birmingema, a interesantno je istaći da je koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra Roman Simović, srpski i crnogorski violinista koji najčešće muzicira na Stradivarijusovom instrumentu iz 1709. godine. Snimak je zabeležen na koncertu bez publike održanom 25. novembra prošle godine u crkvi Svetog Luke u Londonu, koja je 2003. preoblikovana za koncertne potrebe i pod upravom je Londonskog simfonijskog orkestra. Dobili smo ga posredstvom međunarodne razmene članica Euroradija i deo je ciklusa Premijum koncerti.
Partituru Druge simfonije, opus 30, Vajnberg je završio u zimu 1945. godine, ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, odnosno, dve godine nakon što je tokom Holokausta izgubio članove svoje porodice i bežeći iz rodne Varšave, preko Belorusije i Uzbekistana, konačno stigao u Moskvu, uz pomoć svog prijatelja Dmitrija Šostakoviča. Iskustva progona i represije, duboko su se reflektovala na Vajnbergov muzički jezik, te su dela iz opusa ovog poljskog autora kontemplativna, sa prigušenom dramatikom i povremeno prožeta uticajima ostvarenja Malera i Šostakoviča. Druga simfonija je premijerno izvedena decembra 1964. godine u velikoj dvorani Moskovskog konzervatorijuma, kada je Simfonijskim orkestrom Sovjetskog Saveza dirigovao Kurt Zanderling, kojem je Vajnberg i posvetio ovo delo.
Karmen svitu, opus 36, jednočini balet u 13 plesnih numera, Rodion Ščedrin je posvetio svojoj supruzi Maji Pliseckoj, proslavljenoj ruskoj primabalerini. U koreografiji Alberta Alonsa delo je premijerno izvedeno 20. aprila 1967. na sceni Baljšoj teatra u Moskvi kada je orkestrom ove kuće dirigovao Genadij Roždestvenski.
Ščedrin je preuzeo muziku iz istoimene opere Žorža Bizea i napravio aranžman za gudače i udaraljke, kroz "kreativni susret umova", kako je i sam jednom prilikom naglasio. Naime, koristio je postojeći materijal kako bi stvorio nešto novo, ali prepoznatljivo: Bizeove melodije preoblikovao je kroz brojne, sveže instrumentalne boje, dok je sa velikom dovitljivošću i kroz učestalu upotrebu perkusija poznati materijal uklopio u nove ritmove. Međutim, nakon premijere sovjetsko Ministarstvo kulture zabranilo je izvođenje Karmen svite zato što ona, kako ističu izvori "predstavlja uvredu Bizeovom remek-delu... ne možemo dozvoliti da se od Karmen napravi žena lakog morala." Nakon što je 1960. pristupio komunističkoj partiji, Dmitrij Šostakovič je do 1968. bio na čelu sovjetskog Udruženja kompozitora kao njegov prvi predsednik, ali i zamenik u Vrhovnom sovjetu, te je iskoristio mogućnost da neformalno obavesti Ministarstvo kulture o svom, drugačijem viđenju ovog Ščedrinovog ostvarenja. Maja Plisecka je duhovito u svojoj autobiografiji pomenula da bi bez Šostakovičeve intervencije zabrana na izvođenje Karmen svite u Rusiji verovatno ostala trajna.
Urednica: Irina Maksimović Šašić
Коментари