субота, 29. мај 2021, 20:02
Opera – Vinčenco Belini: „Zaira”
Prvi put na našim talasima, predstavljamo operu “Zaira” Vinčenca Belinija sa snimka koji je objavila diskografska kuća Bonđovani 2016. godine. Glavne uloge tumače: sopran Sajoa Hernandez kao Zaira, bas-bariton Simone Albergini kao Orosman, mecosopran Ana Malvazi kao Nerestano, tenor Enea Skala kao Korasmino, bas Abramo Rozalen kao Luzinjano, sopran Mikela Antenuči kao Fatima. Horom Verdi iz Pjaćence i Italijanskim internacionalnim orkestrom diriguje Đakomo Sagripanti.
Peta Belinijeva opera, napisana za otvaranje Teatra Dukale u Parmi, bila jedini pravi neuspeh u kompozitorovoj kratkoj karijeri. Prvi izbor za pisanje dela koja bi se izvelo na inauguraciji ove operske kuće je bio Rosini, ali kako je on u tom trenutku živeo u Parizu, čast da to učini je ponuđena Beliniju. On je isprva odbio tekstualni predložak Luiđija Toriđanija, intendanta operskih predstava u Parmi, uspevši da ubedi Feličea Romanija da adaptira za ovu priliku Volterov komad "Zaira". Kompozitor i libretista su stigli u Parmu, ovenačni uspehom "Strankinje" u milanskoj Skali, a rad su započeli polako, bez žurbe, tek mesec dana po dolasku. Lokalno stanovništo i naručioci nisu pozitivno gledali na ovakvo, po njima neprofesionalno, ponašanje, verujući da Belini ne gaji veliki entuzijazam za ovu porudžbinu i javno su ga kritikovali da više provodi vremena u kafeu, nego što piše operu.
Premijera, 16. maja 1829, kojoj su prisustvovali i velika vojvotkinja Marija-Luiza od Parme, nije bila uspešna. Prijem i kod publike i kod kritike je bio hladan uprkos odličnoj pevačkoj podeli, sižeu ispunjenom snažnom dramom: strasnom romansom, nasilnim konfliktima, međunarodnim sukobom i egozotičnim predelima. Posle samo osam izvođenja skinuta je sa repertoara. Godinu dana po premijeri Zaire, Belini je deset numera iz ove opere preradio u svoje novo ostvarenje "Kapuleti i Monteki", a pojedine je ugradio i u "Normu" i operu "Beatriče di Tenda". S obzirom da je tako veliki procenat partiture Zaire - oko polovine iskoristio za svoja druga dela - kompozitor ju je sam odložio po strani. Jedino dodatno izvođenje opere u XIX veku upriličeno je posle Belinijeve smrti - 1836. godine u Firenci, opet uz hladan prijem publike. Posle toga, čekalo se 140 godina na obnovu, a i od te 1976. godine do 2013, bilo je svega četiri nove postavke ovog Belinijevog dela.
Po mišljenju muzikologa, Zaira je bila prvi korak ka karakterističnom stilu Belinijevih zrelih operskih ostvarenja - gipkosti i mekoći njegovog vokalnog pisma. Stoga nije ni čudo što su brojni delovi ovog dela našli svoje mesto u potonjim Belinijevim ostvarenjima.
Urednica Ksenija Stevanović.
Коментари