Nova diskografija – „Betovenov svet” Rajnharda Gebela

Serija Betovenov svet koja je započeta prošle godine, povodom obeležavanja godišnjice kompozitorovog rođenja, nastavljena je i ove godine, izdanjem na kojem se, pored dela ovog autora, nalaze i koncertantna ostvarenja Antona Vranickog, Antonjina Rejhe i Jana Vorišeka. Svih pet do sada objavljenih albuma iz ove serije koncipirani su tako da se osvetli pre svega muzički svet koji je okruživao velikog kompozitora, i to kroz ostvarenja njegovih savremenika, od kojih su pojedini danas gotovo zaboravljeni. Na nekim izdanjima, nalazi se tek po jedna kraća Betovenova kompozicija, dok je težište na radovima kompozitora koji svojom strukturom, stilom i orkestracijom pokazuju da Betoven nije bio usamljeni, izolovani muzički genije, već autor "svog doba", čija je muzika u velikoj meri bila u dijalogu sa dostignućima njegovih kolega i prijatelja. Na albumu koji predstavljamo u večerašnjoj emisiji, idejni tvorac ove serije, dirigent Rajnhard Gebel odabrao je dela koncertantnog žanra nastala između 1792. i 1825. godine, od kojih su neka prvi put diskografski zabeležena. Hronološki najstarije delo je fragment stava Betovenovog Violinskog koncerta u Ce duru, koji je nastao početkom devete decenije 18. veka u Bonu, a od kojeg je sačuvano samo 258 taktova. Gebel u programskoj knjižici sugeriše da je, kao i Koncert u De duru opus 61, i ovaj raniji rad u istom žanru možda bio inspirisan virtuoznošću violiniste Franca Klementa kada je "vunderkind" nastupao u Bonu. Kroz detaljnu analizu biografskih podataka ovih umetnika i arhivskih materijala koji se danas čuvaju u Beču, on zaključuje da Betoven svakako ne bi propustio priliku da napiše delo za mladog izvođača koji se upravo vratio sa izuzetno uspešne turneje po Londonu i Amsterdamu i koji je po povratku u Beč sa sobom mogao poneti parituru koja bi kompozitorovo ime učinila poznatim u najuglednijim muzičkim krugovima. Nakon što su 1870. godine pronađeni samo fragmenti pariture, učinjeno je nekoliko pokušaja da se Betovenov Koncert za violinu u Ce duru dovrši. U ovoj emisiji ćete čuti verziju koju je načinio Jozef Helmesberger.

Još jedno delo koje se nalazi na albumu je Koncert za dve viole u Ce duru Antona Vranickog. U programskoj knjižici, Rajnhard Gebel posebnu pažnju posvećuje odnosu Betovena i Vranickog i njihovog zajedničkog mecene, grofa Lobkovica. Pored povremenih saradnji, između dva umetnika je često postojao i rivalitet, pogotovo u kriznim vremenima Napoleonovih osvajanja, kada su izvori finansiranja umetnika retki i skromni. Jedno od dela koje je Vranicki posvetio grofu je i pomenuti Koncert za dve viole u Ce duru koji izvode violisti Nils Menkemajer i Tereza Švam.

Na albumu se nalazi i premijerni snimak Sola za hornu u Ge duru Antonjina Rejhe, Betovenovog prijatelja još iz "bonskih dana" koji je napisao delo u formi ronda i bez prevelikih ambicija u smislu kompleksnosti razrade materijala. Izdanje zaokružuje Veliki koncertantni rondo za klavir, violinu, violončelo i orkestar opus 25 Jana Vorišeka. Ovaj umetnik češkog porekla, doselio se u Beč 1813. godine, pokušavajući da nađe svoje mesto u senci tada izuzetno popularnog Betovena. Bio je jedan od retkih umetnika mlađe generacije koji se okušao u žanru trostrukog koncerta - komponujući veličanstven rondo 1820. godine, ali je delo objavljeno tek nakon smrti autora 1825. ne uspeviši ni blizu da dostigne slavu Betovenovog ostvarenja.

Urednica emisije: Ivana Neimarević