Putevi proze – Tur Ulven

Turu Ulvenu je bilo 42 godine kada je, 1995. u Oslu, izvršio samoubistvo. Iza sebe je ostavio nekoliko pesničkih zbirki, jedan roman, dve zbirke pripovedaka i knjigu proznih fragmenata. To neveliko delo, međutim, bilo je dovoljno da ga svrsta u najznačajnije i najuticajnije norveške pisce 20. veka.  

O njegovom životu ne zna se gotovo ništa. Bio je veoma povučen stvaralac, za života je dao samo jedan intervju. Čak i kada mu je dodeljena Obstfelderova nagrada za lirsko stvaralaštvo, nije se pojavio na ceremoniji, već je samo poslao tekst koji je njegov izdavač pročitao. Vrlo dosledno je izbegavao javni život, trudio se da ni na koji način ne postane javna ličnost. „Zato se i dan danas", piše prevodilac Radoš Kosović, „kad je njegovo stvaralaštvo daleko poznatije i kad se nesumnjivo ubraja u najznačajnije glasove norveške posleratne književnosti, i dalje smatra 'piscem pisaca' ili 'pesnikom pesnika'". 

„Iako", nastavlja Kosović, „u Ulvenovim delima nalazimo mnoštvo različitih motiva, ipak možemo reći da ih sve prožima jedna centralna tema, naime odnos između organskog i neorganskog, kao i status (ili pak sudbina) ljudske svesti unutar tog odnosa. Taj odnos ispoljava se delom kao kontrast, delom kao prelazak organskog u neorgansko putem fosilizacije, petrifikacije i sedimentacije, odnosno kao izravnavanje organskog života s neživom prirodom". Zbog toga upravo kamen, kost i nepokretnost spadaju u najvažnije motive u Ulvenovom stvaralaštvu. Zbog toga kao svojevrsni svoj poetski i dejni program Tur Ulven postavlja opis lišen emocija: „Kada bih samo mogao da opišem baštu kakva je sada, bez ikakve priče, skoro bezbojnu, kao u drvorezu, gotovo sasvim crno-belu, samo da prenesem prizor bašte, ništa drugo, kao da sam oko bez srca i mozga, kao da sam kamera od reči". No, ako sam Ulven, možda, i nije uspeo da ostvari taj program, Karl-Uve Knausgor, jedan od njegovih bezrezervnih poštovalaca, kao da ide istim stopama i kao da ostvaruje baš to što je Ulven zacrtao kao najviši književni izraz.

Ulvenove priče objaviće izdavač Treći trg iz Beograda.
S norveškog preveo Radoš Kosović

Čita Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković