Majstori baroka

Rođen, 1639. godine, Melani je poticao iz porodice muzičara poreklom iz Pistoje. Od njegove starije braće, Ato je bio poznati kastrat i kasnije diplomata pri francuskom dvoru, dok je Jakopo bio cenjen po svojim komičnim operama. Kako im je otac bio zvonar pri katedrali u Pistoji i Alesandro Melani je započeo svoje muzičko obrazovanje i karijeru pri ovoj crkvenoj instituciji gde je pevao u horu između 1650. i 1660. godine. Potom je postao kapelmajstor u katedrali u Orvijetu, zatim i pri Duomu u Ferari, a na kraju i u svom rodnom mestu u junu 1667. godine. No, nekoliko dana kasnije zajedno sa braćom odlazi u Rim na ustoličenje njihovog sugrađanina Đulija Rospiljozija kao pape Klementa IX. Zahvaljujući zaštiti novog pontifa, Alesandro Melani je 16. oktobra te iste 1667. godine postavljen za kapelmajstora rimske bazilike Santa Marija Mađore na kojoj će ostati narednih pet godina, a potom će preći u crkvu San Luiđi dei Frančezi gde će službovati do smrti 1703. godine. 

No, Alesandro Melani nije nikada u stvari u potpunosti napustio baziliku Santa Marija Mađore, ostavši vezan za raskošnu kapelu Borgeze u ovoj velikoj bogomolji. Naime, u privatnoj kapeli jedne od najmoćnijih rimskih patricijskih porodica delovao je ansambl pod direktnom kontrolom Borgezeovih, koji je imao svog orguljaša, pevače i kapelmajstore i čija je obaveza bila da muzicira svake nedelje, za svaki praznik posvećen Bogorodici, uz izvođenje himne Salve Regina, koja je pisana specijalno za te prilike. Iz šturih podataka koji su ostali saznajemo da su za ovu kapelu pisali najviđeniji rimski kompozitori poput Luiđija Rosija, Oracija Benevolija, Bernarda Paskvinija i početkom XVIII veka Frančeska Gasparinija. Sam Alesandro Melani je zaveštao bazilici Santa Marija Mađore pedeset četiri kompozicije koje je napisao za kapelu Borgeze i koje se još uvek čuvaju u arhivima ove bogomolje. 

Melani je smatran jednim od najvažnijih kompozitora duhovne muzike u Rimu u drugoj polovini XVII veka, iako je danas njegovo stvaralaštvo na ovom polju gotovo nepoznato. Objavio je nekoliko misa, četiri zbirke moteta i duhovnih koncerata, a takođe napisao je oko deset oratorijuma. Okušao se i u polju opere koja se pre svega izvodila u Bolonji i Firenci, a takođe komponovao je i trideset četiri kantate, veliki broj arija i kanconeta, kao i nekoliko instrumentalnih sonata.

Urednica Ksenija Stevanović