Muzej zvuka – Misa „Prijatelj Bodešon” Žoskena de Prea

Iako je Žosken de Pre bio jedan od najpoznatijih kompozitora kako svog doba, tako i u vekovima koji su usledili, problem atribucije kompozicija se pojavljuje kod ovog autora, možda i u većoj meri nego kod nekih njegovih manje poznatih kolega. Naime, zbog ugleda koji je uživao, pripisivana su mu mnoga uspešna dela drugih kompozitora, a iako je još tokom njegovog života izdavač Petruči objavio tri zbirke Žoskenovih misa, današnji istraživači sa izvesnom rezervom posmatraju neka od ovih ostvarenja. Misa koju ćete slušati u večerašnjoj emisiji objavljena je u Liber Secundus-u, odnosno drugoj Petručijevoj misnoj zbirci 1505. godine. Ono u čemu se svi istraživači slažu jeste da je misa Prijatelj Bodešon svakako jedno od najstarijih kompozitorovih dela u ovom žanru koje je do danas sačuvano. Ovo je kantus-firmus misa, komponovana u jonskom Ce modusu i zasnovana na jednostavnom ritmičkom modelu, koji je u svojoj originalnoj verziji svetovne pesme bio praćen prilično nepristojnim tekstom. Pomenuti model se pojavljuje samo u tenorskoj deonici mise i ostaje manje-više nepromenjen tokom čitavog misnog ciklusa, zadržavajući jasnoću tekstura i harmonije, što u mnogome podseća na pozna Difajeva dela. Na ovim karakteristkama se zaniva argument o direktnom uticaju koji je burgundska škola 50-ih i 60-ih godina 15. veka izvršila na stvaralaštvo Žoskena de Prea. Ipak, moguće je da je izbor ovako jednostavnog, svedenog uzora i težnja ka prozračnoj teksturi bio manje pokušaj mladog majstora da imitira velike uzore, a više estetska odluka već formiranog umetnika koji je suvereno vladao kompozicionim umećem.

Ono što ostaje najveća nepoznanica jeste sam izbor citata koji je Žosken de Pre iskoristio u ovom delu, budući da se ova melodija, za razliku od takođe svetovne i veoma popularne teme L'homme armé (Naoružani čovek), ne pojavljuje ni u jednom drugom misnom ciklusu. Štaviše, ovu melodiju je teško naći u bilo kojem drugom muzičkom izvoru, a za sada je identifikovan samo jedan njen citat u tenorskoj deonici kvodlibeta sačuvanog u Dižonskom šansonijeru. Sam naziv pesme se pominje u poemi koja je štampana 1501. godine i u kojoj se opisuju zabave na francuskom dvoru u vreme kralja Šarla VI i njegovog brata Luja, Vojvode od Orleana krajem 14.veka. Zašto je Žosken de Pre iskoristio ovu melodiju skoro sto godina kasnije i šta je ona njemu značila, ostaje misterija.

Pored ove mise, u emisiji ćete sa albuma objavljenog 1995. godine slušati i Magnifikat, kao i Kredo De tous biens plaine (Moja gospodarica poseduje sve vrline) u interpretaciji ansambla Alamire. De Preov Magnifikat je sačuvan samo u fragmentima i to u rukopisu iz Segovije, a kao i misa, nastao je u ranijoj stvaralačkoj fazi kompozitora. Kredo je zasnovan na popularnoj šansoni i objavljen je u Petručijevim zbirkama, a posebno je upečatljiv po disonantnim sazvučjima, nastalim kao posledica korišćenja dva modusa za dva kantus firmusa koja u delu kompozitor koristi - pored teme šansone, naime, on uvodi i citat iz Kreda I, dodatno usložnjavajući melodijsko tkanje u ovom kompleksnom delu.

Urednica emisije: Ivana Neimarević