Imaginarni pejzaži

Kako sam Dupri kaže on je svakog meseca pravio novo delo uz pomoć malih predmeta, koji su često bili i pokloni od prijatelja i familije. Ovaj izuzetno delikatan album, predstavlja povratak na eksperimentalniji pristup koji je Dupri negovao početkom dvehiljaditih. Korišćeni su predmeti u rasponu od malog mesinganog zvona, preko skulpture i stare drvene citre, do vintidž sintisajzera – od jednostavnih do složenih objekata. Istovremeno Dupri posvećuje ceo album svom prijatelju i saund umetniku Stivu Rodenu, čija je pionirska upotreba ne-muzičkih objekata u stvaranju takozvanog 'louerkejs' muzičkog stila izvršila presudan uticaj i na estetiku ovog albuma, ali i drugih Duprijevih izdanja. 

Kompozicije vezane za svaki mesec protekle godine Dupri je oblikovao prožimajući tišinu I apstraktnu muziku izvedenu iz zvuku jednog ili dva objekta, a uz pomoć tehničkog minimuma za snimanje zvuka, zadajući sebi određena ograničenja u stvaralačkom radu. Ideja koja stoji iza svega je da se istraži ne samo zvuk koji su ovi predmeti sposobni da prozivedu, već i da se istakne njihova površina i materijalnost. Kako Dupri kaže „moja želja je bila da drugi čuju fizičku materijalnost svakog od njih dok se po njima lupa, svira gudalom ili grebe, jer sam pokušavao da iskoristim celokupnost njihove forme, kako one muzičke, tako i one koja to nije”. Tako su nastale po umetnikovim rečima intimne 'sonične ode' ovim skromnim objektima, koje su učinile da i sam puno nauči i umetnički 'sazre'. U obimnoj knjižici koja prati ovaj album autor navodi sve upotrebljene predmete, njihovo poreklo i način na koji su snimani, pokušavajući da nam otkrije priče, odnosno ceo onaj intimni prostor koji određuje našu vezanost za neke objekte, sećanja koja oni proizvode i emocije koje u nama bude i generišu. 

Urednica Ksenija Stevanović