Vek harmonike

Prvo ćemo čuti kompozicije koje su izvedene na ovogodišnjem festivalu Dani nove kamerne muzike u Vitenu. 

Osam načina disanja za klarinet, harmoniku i semplove mladog nemačkog autora Benjamina Šojera porudžbina je Zapadnonemačkog Radija iz Kelna. Zvuk se, kako autor kaže, vrti u krug – od ljudi, preko instrumenata i tehnologije, pa nazad do ljudi. Svaki spontani ljudski (uslovno rečeno) govor, dobija priliku da postane deo muzičkog narativa koji je iz vizure Šojera direktna slika našeg okruženja. Semplovi su često šaljivi, čudni i puni van muzičkih asocijacija, a autor je raznim igračkama i zvučnim predmetima pokušao da stvori zvukove koji su slični harmonici i klarinetu. U proces stvaranja autor je uključio i same izvođače, budući da ih je suočio sa zadatkom imitiranja zvukova sa semplova. Kompoziciju Osam načina disanja premijerno su izveli klarinetista Kilijan Herold i harmonikaš Teodoro Anceloti, upravo na festivalu Dani nove kamerne muzike u Vitenu.

Odmah potom čućete još jednu premijeru – Pesmu nemačkog kompozitora Johana Borisa Borovskog. Jednostavan naziv otkriva i ideju autora – da na neposredan način, poput pesme, prikaže snežni pejzaž. Reči kojima sam Borovski opisuje ovo osmominutno delo su sledeće: „Zatvorim oči, vidim prostranstvo snežnog neba, čujem pucanje leda nad rekom”.

Inače, delo je porudžbina grada Vitena, a na Festivalu nove kamerne muzike u ovom nemačkom gradu premijerno ga je izveo cenjeni harmonikaš, Teodoro Anceloti. Snimak je zabeležen 25. aprila ove godine. Ove kompozcije dobili smo posredstvom međunarodne razmene Euroradija.

Do kraja emsiije čućete još jednu kompoziciju za harmoniku i elektroniku – Tragovi broj 10 argentinskog kompozitora Martina Matalona. Maštoviti univerzum ovog autora doprineo je novom čitanju eksperimentalne moderne. Nakon što je emigrirao na istoču obalu Sjedinjenih Američkih Država, 1984. godine je diplomirao kompoziciju na Bostonskom konzervatorijumu, a dve godine kasnije je i magistrirao na Džulijardu. Međutim, suočen sa konzervativizmom u američkoj muzičkoj praksi, Matalon se 1993. godine seli u Francusku, gde ga je fasciniralo stvaralaštvo Olivijea Mesijana, Pjera Buleza, Žerara Grizea ili Tristana Miraja. Na njegov rad posebno je uticala saradanja sa pariskim IRKAM-om. U seriji Tragovi, na kojoj radi od 2004. godine, Matalon se koncentriše na par koji čine instrument ili glas i njihova elektronska transformacija u realnom vremenu. Ovu seriju autor definiše kao „kompozicioni dnevnik” i „putovanje u unutrašnjost zvuka”. 

Kompozicija Tragovi broj 10 napisana je 2014. godine po porudžbini Festivala Lez-Ark, a večeras je slušate u izvođenju Fani Vesans – harmonika i Stolea Johana Foshajma – elektronika. Snimak, koji smo dobili ljubaznošću izvođača, zabeležen je u martu 2016. godine na koncertu u Oslu. 

Urednica emisije Marija Vuković