Muzej zvuka – Mise Gijoma Foga

Slušaćete kompozicije ovog francuskog autora aktivnog tokom druge polovine 15.veka.

O životu Gijoma Foga se jako malo zna, a jedini pouzdan podatak je da je bio kapelan u crkvi Sent Šapel u Buržu 1462. i 1463. godine. Pretpostavlja se velikom sigurnošću da je tih godina upoznao i Johanesa Okegema, koji je upravo tada posetio Burž, a o njemu su pisali i drugi savremenici: Luizet Komper ga je pomenuo u svom motetu Ominum bonorum plena, dok je Johanes Tinktoris hvalio Fogovu kompozicionu versatilnost, istaknutu u misi Vinus vina vinum. Iza Gijoma Foga je ostalo sačuvano čak pet misa, što je više od nekih njegovih mnogo poznatijih savremenika, a pojedini istraživači predlažu da se, u nedostatku drugih dokumenata, na osnovu ovih dela pokuša da iscrta životni put kompozitora.

Na osnovu njih, moglo bi se pretpostaviti da je deo života proveo u Italiji. Najstariji primerci njegovih rukopisa nalaze se na severu Italije, u Trentu, a nastali su između 1450. i 1480. godine i sadrže njegove mise Sluga i Basadanca. Druge dve zbirke se čuvaju u Papskoj kapeli, a jedna od njih je u Rim stigla iz Napulja, najverovatnije kao poklon Kralja Ferdinanda. U njoj su sačuvani drugi primerak mise Basadanca, kao i misa Vinus vina vinum, koja je iako nepotpisana, pripisana Fogu, jer su ga u nekoliko nezavisnih izvora savremenici identifikovali kao autora ovog dela. Na kraju, tu su i dva rukopisa iz Verone i Ferare u kojima je revidirana verzija misa Lom Arme, kao i jedini primerak mise Ja sam na moru.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li je Fog ikada napustio teritoriju Francuske, ili su njegova dela na Apeninsko poluostrvo stigla zahvaljujući savremenicima i sunarodnicima koji su cenili njegovo stvaralaštvo, poput pomenutog Tinktorisa. Ovaj kompozitor i muzički teoretičar je bio izuzetno blagonaklon prema Fogu, ubrajajući ga među kompozitore koji su tako „opijajuće slatki... da bi ih trebalo smatrati vrednim ne samo za ljude i polubogove, nego i za same besmrtne bogove”. Fogova dela kod današnjih teoretičara ne izazivaju ovakvo ushićenje, ali i oni ističu njegov značaj u istoriji tehnike parodiranja, koju je primenjivao u misama Sluga i Ja sam u moru. Sa druge strane, upotreba rigidnih sturktura i ponavljanje istih segmenata tokom stavova, kao relativno šematizovan način primene tehnike parodiranja, navodi današnje istraživače da u Gijomu Fogu prepoznaju autora čije su pre svega ideje, a mnogo manje dela, mogle da inspirišu savremenike poput Gijoma Difaja i Antoana Benoa.

Urednica emisije: Ivana Neimarević