Imaginarni pejzaži

Na početku ćemo predstaviti numere sa ostvarenja Mourning Jewellery (Nakit za oplakivanje) koje je američka muzičarka Džuli Karpenter izdala pod svojim pseudonimom Les Bels. Naslov albuma, koje je u septembru objavila kuća Kranky, ukazuje na praksu nošenja nakita kao forme tugovanja za voljenom osobom. Neke od prvih primera ovakvih ukrasa-uspomena pronalazimo u XIV veku, a posebno su bili u upotrebi tokom XVIII i XIX veka, prvenstveno u viktorijanskoj Engleskoj. Naime, sama kraljica Viktorija je na ovaj način iskazivala žalost za svojim mužem Albertom. Ovo nisu bili raskošni komadi nakita – većinom se radilo o jednostavnijem prstenju, broševima, privescima u kojima je dominirao oniks, ahat, kalcedon ili neki drugi poludragi kamen crne boje, odnosno tehnika emajliranja i intarzija, dok je u bogatijim varijantama korišćen i biser.

Džuli Karpenter stvara bogatu zvučnu tapiseriju sastavljenu od snimaka ljudskog glasa i konverzacija, zvukova sintisajzera i gudačkih instrumenata, koja u sebi nosi duh gotovo barokne lamentacije, obraćajući se pritom svojevrsnoj mističnosti postojanja, kroz kontemplaciju o gubitku i utehi.

Izdanje Nebesa austrijskog elektroničara Dina Spilutinija 2019. godine objavio je lejbl Editions Mego. Ovaj umetnik koji je u dosadašnjem radu bio okrenut psiholoških stanjima poput depresije i melanholije, ovaj put se obraća temi smrti i svog odnosa sa njom. Većina numera je izvedena iz zvuka orgulja lokalne crkve koju posećuje Spilutinijeva majka i inspirisana je kako to autor navodi tehnikom tintinabula Arva Perta. Ipak, sam rezultat albuma Nebesa nije pertovski. Naprotiv, najviše podseća na neke od karakteristika „pauer ambijenta” njegovog zemljaka Kristijana Fenesa ili Tima Hekera, u korišćenju distoriziranih melodija i snažne, zasićene, elektronske vertikale. U tom pogledu, možda se možemo se složiti sa ocenom pisca uvodnog teksta za album Edvarda Tretovana, da je pred nama delo „savremene crkvene muzike”, u svojoj zainteresovanosti za transcendenciju i gotovo anksioznu spiritualnost čoveka iz epohe kasne modernosti.

Urednica Ksenija Stevanović