Rejha u Parizu

Iako se na polju kamerne muzike Rejha u Parizu sve više okretao ansablima koji nisu uključivali klavir, oko 1820. komponovao je tri značajna opusa klavirske kamerne muzike, koje je objavio 1824. godine: Koncertantni duo za flautu i klavir, Koncertantni kvartet i zbirku od tri koncertantna klavirska trija. Na početku emisije čućete Rejhin četvorostavačni Koncertantni kvartet u Es-duru, opus 104 u verziji sa duvačkim instrumentima

Iako je Rejha živeo do 1836. godine, tokom poslednje decenije života nije komponovao. Njegovim poslednjim delom smatra se Kvintet za fagot i gudače u B-duru iz 1826. godine. Ciklus uokvirujemo prvom stavom ovog kvinteta, u sonatnom obliku specifičnim za ovog kompozitora - sa proširenom ekspozicijom u osnovnom tonalitetu i interpolacijom virtuoznih epizoda.

Pet godina stariji od Rejhe, Frederik Divernoa bio je ključna ličnost za uspostavljanje francuske škole horne, instrumenta koji je igrao važnu ulogu u Rejhinom kamernom opusu. Divernoa je, kao Rejha, bio među profesorima pariskog Konzervatorijuma, a zapažen i kao solista Pariske opere. Svojim pedagoškim radom Divernoa je utemeljio francusku školu horne kao odvojenu od austrijsko-češke, a njegov glavni doprinos je usavršavanje korišćenja ruke u zvonu horne za pouzdano skraćivanje vazdušnog stuba, te omogućavanje izvođenja punog hromatskog niza u srednjem registru prirodne horne.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić