Sublimne frekvencije

Sufjan Stivens prisutan je na svetskoj muzičkoj sceni već dve decenije, ali je i dalje teško predvideti u kojem pravcu će se kretati njegovi stvaralački senzibiliteti. Takav nepredvidljivi put prethodio je njegovom najnovijem eksperimentalnim pop izdanju, koje je nastalo nakon veoma uspešnog melanholičnog klasičnog kantautorskog albuma Carrie & Lowell iz 2015. godine. Promotivni singl za ovogodišnji album, Stivens je napisao iste te godine, ali je odlučio da ga ostavi po strani, smatrajući da je u njemu previše zlog duha za jedan elegični album kakav je bio Carrie & Lowell. Pet godina kasnije, naišao je na demo snimak dvanaest i po minuta dugačke pesme pod nazivom Amerika, o zemlji u koju više ne veruje i koja polako klizi u propast. Ova pesma na posletku ga je nadahnula da napiše album The Ascension na kojem se nalazi čak petnaest numera kroz koje preispituje svet u kojem živimo, Ameriku i probleme kroz koje prolazi američka nacija, oslanjajući se na principe dve ezoterične škole mišljenja – teozofije, antropozofije, kao i na filozofske tekovine konfučijanizma. No, ovo je prvi put da Stivens daje jasne i direktne poruke, lišavajući se fikcije, glavnih junaka, metaforičnih prikaza i izmišljenih mitoloških bića, sa ciljem da slušaocima bez ustezanja otkrije probleme koji nas okružuju i ponudi rešenja.

Kao i većinu prethodnih albuma, i ovo izdanje Sufjan Stivens je snimio sam, najvećim delom na ritam mašini i sintisajzerima, te je zvučno blisko njegovom albumu iz 2010. godine, The Age of Adz. Album The Ascension obiluje eksperimentalnim numerama pop senzibliteta iz osamdesetih godina prošlog veka i elektronskim zvukovima plesnog karaktera, iznad koji se uzdiže nežan i umirujući vokal Sufjana Stivensa.

Autorka Jelena Damjanović