Đoakino Rosini: Viljem Tel

U ulozi Viljema Tela nastupa bariton Tomas Hempson, Hedviga je Janina Behle, dok je Džemi sopran Bori Kesei. Iano Tamar izvodi habzburšku princezu Matildu, a njen verenik Arnold Melktal je tenor Marčelo Đordani. Ain Anger nastupa u ulozi starog Melktala, dok je Boaz Daniel pastir Leutold, a Kozmin Ifrim ribar Ruodi. Dan Paul Dumitresku tumači Valtera Fursta, a Aleksandru Mojsjuk austrijskog guvernera Geslera. Kao Rodolfa, kapetana Geslerove garde čućete Marijana Talabu. Horom i orkestrom Bečke državne opere diriguje Bertran de Bili.

Rosinijeva poslednja opera, premijerno je izvedena u pariskoj Operi 3. avgusta 1829. godine. Delo je napisano na libreto Etjena de Žuija i Ipolita Bisa, koji su se služili motivima Šilerovog komada Viljem Tel.

Ovu veliku operu Rosini je komponovao na osnovu ugovora koji je potpisao sa francuskom vladom 1824. godine kada se doselio u Pariz. Naime, on je bio u obavezi na napiše novo delo u francuskom stilu, tako da je ponuđeno nekoliko tekstulanih predložaka. Od dva Skribova libreta koja je odbio jedan će postati osnova za Verdijev Bal pod maskama, a drugi za Alevijevu Jevrejku. Izbor Šilerovog Viljema Tela pokazuje Rosinijevu smelost, ali i interes koji je u zreloj fazi svog stvaralaštva poklanjao temama poput političkih težnji koje se mogu ostvariti mirnim putem ili psihologije porodičnih odnosa. Takođe, Rosini je u ovoj operi mogao da istražuje odnose između folklorne muzike, pastorale i pitoresknih scena.

Jedna od najpoznatijih numera iz ove opere je Uvertira. Ona se se sastoji iz četiri odseka, programskog je usmerenja i formalno odskače od svih ostalih uvertira koje je Rosini prethodno napisao. Početni segmet nazvan Zora napisan je samo za sekciju violončela za koju je Berlioz rekao da evocira mir duboke usamljenosti, svečanu tišinu prirode kada miruju elementi i ljudske strasti. Potom sledi čuvena Oluja, a za njom, melodija u engleskom rogu izvedena iz zova kojim pastiri okupljaju krave. Finale - Marš švajcarskih vojnika je verovatno najpoznatiji deo ove uvertire koji je svoj život nastavio u brojnim ostvarenjima filmske umetnosti, kao i u finalu prvog stava Petnaeste simfonije Dmitrija Šostakoviča.

Urednica Ksenija Stevanović