петак, 14. авг 2020, 20:15
Svetske muzičke pozornice
Večeras ćemo reprodukovati snimak drugog koncerta nedavno održanog u Koncertnoj dvorani u Kopenhagenu, koji smo dobili posredstvom međunarodne razmene Euroradija. Kao i koncert koji smo predstavili prošle nedelje, i ovaj je održan bez publike, 21. maja, uz poštovanje mera predostrožnosti zbog pandemije oboljenja Covid-19.
Slušaćemo kako članovi Danskog nacionalnog simfonijskog orkestra, uz sudelovanje poznatog danskog violiniste Nikolaja Šeps-Znajdera izvode dva gudačka seksteta: Johanesa Bramsa - u Be duru, broj 1 opus 18 i Arnolda Šenberga - Sekstet opus 4, nazvan Ozarena noć. Pored Nikolaja Šeps-Znajdera, kojeg smo slušali i prošle nedelje, nastupaju: Johanes Su Hensen, violina, Stine Hensbirk i Magda Stivenson, viole, i Henrik Dam Tomson i Rihard Krug, violončela.
Uz Dvoržaka, Čajkovskog, Šenberga i Štrausa, Brams je bio jedan od kompozitora koji su posebnu naklonost imali prema gudačkim sekstetima. Iako je za života napisao samo dva, oba se ubrajaju u red njegovih kamernih remek-dela. Naime, Prvi gudački sekstet u Be duru, opus 18 komponovan je 1860, kada je Brams imao samo dvadeset tri godine i predstavlja, složni su istoričari, pravo mladalačko delo koje je gudački sekstet postavilo u središte pažnje. Delo odlikuje dubina muzičkog izraza koju donose dva violončela u sadejstvu sa violama i violinama koje doprinose stvaranju punog i toplog zvuka, čime ovaj Bramsov sekstet nalikuje malom orkestru u kojem svaki muzičar i dalje ima svoju, individualnu ulogu. Prvi gudački sekstet premijerno su interpretirali članovi ansambla Jozefa Joahima 1860. godine u Hanoveru.
Gudački sekstet opus 4 – Ozarena noć, Šenberg je komponovao 1899. godine, za samo tri nedelje. Ovo delo, nastalo na početku kompozitorove karijere, ubraja se u red njegovih najznačajnijih ostvarenja u kojima je još uvek koristio tonalnost, koju je, kako ističu istorijski izvori, napustio oko 1908. godine zalazeći u polje atonalnosti i stvarajući ekspresionističku muziku.
Sekstet Ozarena noć inspirisan je istoimenom poemom nemačkog pesnika Riharda Demela, koju je Šenberg otkrio prethodno upoznavši Matildu Zemlinski, sestru Aleksandra Zemlinskog, inače njegovog profesora kompozicije, koja će mu ubrzo postati i supruga. Prema kompozitorovim rečima „ovo delo ne ilustruje radnju, niti dramu, već oslikava prirodu i osećanja aktera... kao takva, ova kompozicija nudi mogućnost da bude shvaćena ne samo kao programska, već i kao apsolutna muzika”.
Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić
Коментари