Kvin Slobodijan: Globalisti. Kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma

Kvin Slobodijan bavi se liberalnim idejama kroz likove i dela nekoliko najčuvenijih teoretičara liberalizma: njihove ideje, njihove zablude, tvrdoglavosti i protivrečnosti, bitno su uticali na politička i ekonomska kretanja koja su oblikovala sadašnji svet. Upravo su napetosti i protivrečnostu u njihovim životima ono na čemu Slobodijan insistira. U svom istraživanju on kreće od jednog od temeljnih problema, ili, možda, jedne od temeljnih protivrečnosti: „Razmišljati o svetu nakon carstva”, piše Slobodijan, „značilo je prvo napraviti inventar samog carstva”. A to je problem. Najpre zato što se ideje carstva i njegovi mehanizmi moraju napustiti, ali, s druge strane, carstvo u sebi samom nosi ideju sveobuhvatnosti, jedinstva različitosti. Carstva su, po svome određenju, globalna. Kako, dakle, u istom pokretu sačuvati neke ideje i napustiti ih? Kako spojiti nespojivo?

Jedan od najupečatljivijih likova kojima Slobodijan posvećuje puno pažnje jeste nemački ekonomista Vilhelm Repke. Budući jevrejskog porekla on napušta nacističku Nemačku, nastavlja da živi i radi u Americi, postaje veoma uticajan, a onda, posle Drugog svetskog rata, u ime svojih liberalnih ideja počinje da brano neodbranjivo: južnoafrički aparthejd. Zapanjujuće je u kojoj meri Repkeovi tekstovi vrve od najbanalnijih rasističkih izbruha dostojnih najneobrazovanijih i najbeslovesnijih pojedinaca ili fašističkih grupa. Potpuno je logično da su ga prisvojili beli rasisti širom sveta, a naročito u Americi i Južnoafričkoj Republici. Neretko su, sugeriše Slobodijan, i najugledniji teoretičari liberalizma poput Fridriha Hajeka upadali u prozirne zamke desničarskih besmislica, a da, čini se, makar u prvi mah, nisu primećivali da tu postoje nekakvi problemi. 

Relativno korektno Slobodijan je ispisao istoriju globalizma iz liberalne perspektive, premda je, možda, u nekim deonicama isuviše pažnje posvetio bizarnostima. Ova knjiga je, međutim, pre svega dokument o tome u kojoj meri je teško ostati koherentan i dosledan braneći ideje koje svoju nosivost moraju da dokažu u susretu sa stvarnošću.

S engleskog preveo Predrag Milidrag
Čita Dušica Mijatović
Urednik Ivan Milenković