XX vek – Dela Dmitrija Kabalevskog

Kabalevski je studirao na Moskovskom konzervatorijumu, gde je diplomirao kompoziciju u klasi Mjaskovskog 1929. i klavir u klasi Goldenvajzera 1930. godine. U studentskim danima pisao je didaktičke kompozicije namenjene deci, a tada je nastalo i prvo ozbiljnije delo – Poema borbe koja je bila inspirisana problemima savremenog života. Tokom dvadesetih godina, pozicionirao se tako da se slagao i sa modernističkom strujom, i sa strujom koja je smatrala da je takav stil komponovanja izraz pukog elitizma. Druga simfonija iz 1934. naišla je na dobar prijem, ali pravi proboj Kabalevski je napravio operom Kola Brenjon iz 1938. godine, po romanu Romena Rolana.

Slušaćete delo nastalo po završetku studija kompozicije – Klavirski koncert broj 1 opus 9. Delo je premijerno izvedeno 1931. godine u Moskvi, kada je Kabalevski svirao solističku deonicu. Njegov stil, koji tada još uvek nije bio oblikovan do kraja, sadržao je u sebi daleke asocijacije na ostvarenja Čajkovskog, Rimskog-Korsakova, Rahmanjinova, Ravela i Prokofjeva. Lirski, pomalo sanoviti folklorizovani romantizam prva dva stava koncerta, neće u mnogome podsećati na revolucionarni program Prve i Druge simfonije koje će uskoro napisati.

Druga simfonija opus 19 komponovana je 1934. godine. Stilski ovaj autor doseže zrelost tokom tridesetih godina dvadesetog veka, oslanjajući se na Prokofjeva kao uzor i model muzičkog jezika. Ipak, Kabalevski se čini manje inovativnim autorom, posebno u pogledu harmonije koja se bazirala na dijatonskim sklopovima obogaćenim hromatikom i poigravanjem sa tonskim rodom. Kao član partije, Kabalevski je imao poziciju koja mu je omogućavala sigurnost i privilegije koje neki umetnici nisu imali. Druga simfonija je postala jedina od njegove četiri, koja je uspela da nađe put do koncertnog repertoara te se izvodila i u Rusiji i u inostranstvu.

Urednica Sanja Kunjadić