субота, 27. јун 2020, 20:02
Opera – Georg Fridrih Hendl: Arminije
Predstavljamo operu „Arminije” Georga Fridriha Hendla, sa snimka zabeleženog na prošlogodišnjem Međunarodnom festivalu Đorđe Enesku, 14. septembra u rumunskom Ateneumu u Bukureštu. Tom prilikom nastupio je ansambl Armonija Atenea pod upravom Jorgosa Petrua, dok je glavnu ulogu tumačio kontratenor Maks Emanuel Cenčić. Inače, ovi umetnici već nekoliko godina se bave promocijom ove Hendlove opere, koju su i diskografski zabeležili 2016, uz odlične ocene stručne kritike.
Libreto za Hendlovog Arminija nastao je iz pera anonimnog autora koji je adaptirao predložak za istoimeno ostvarenje Antonija Salvija iz 1703. godine. Hendl je svoju operu napisao u jesen 1736. godine, odmah pošto je dovršio rad na Justinu, i kao takva otvorila je sezonu 1736/37. u Kovent gardenu u Londonu. Ispostaviće se da je ovo bila poslednja sezona u kojoj se Hendlova operska kuća takmičila sa „Opera of Nobiliti" u Kings teatru. Naime, rivalitet je bio toliki da su obe operske kuće namerno davale predstave u iste dane – utorak i subotu – ne bi li na taj način otele jedna drugoj publiku. Ovakva politika se ispostavila kao katastrofalna za obe kompanije, jer je publika odustala od posećivanja predstava i ubrzo su obe morale da zatvore vrata, čime je operska aktivnost, vezana za italijansku opera seriju, u britanskoj prestonici na neko vreme prekinuta.
Salvijev libreto je bio baziran na događanjima iz rimske istorije, preuzetim iz Tacitovih Anala, koji se tiču Arminija, pobunjenog poglavara germanskog plemena Heruska, zatim Rimljanima bliskog poglavice Segesta i rimskog generala Publija Kvintilija Vara. Na premijeri 12. januara 1737. godine, glavne uloge su pevali alt kastrat Domeniko Anibali, sopran Ana Marija Strada del Po, sopran kastrat Đoakino Konto poznat kao Gicijelo, bas Henri Rajnhold, tenor Džon Bird i kontraalt Frančeska Bertoli.
Arminije je izveden samo šest puta, jer, iako su Hendlovi prijatelji i podržavaoci cenili operu, običnoj publici, koja je plaćala ulaznice, se nije dopala. Prvo moderno izvođenje je upriličeno u Lajpcigu 1935. godine, ali, poput drugih Hendlovih operskih ostvarenja, tek je u proteklim decenijama našlo svoj put do publike i izvođača o čemu svedoče čak tri recentna diskografska zapisa.
Muzikolozi primećuju da se Hendlov povratak na herojski libreto istorijske sadržine, posle niza romantičnih i fantastičnih sižea u delima poput Ariodante, Alčina i Atalanta, nije pokazao kao uspešan. Operu Arminije krasi niz melodramskih sukoba, koji slede jedni za drugim u gotovo neprekidnom nizu, jer su rečitativi svedeni na minimum. Dramaturški fokus na konflikt između emocija i dužnosti, ne ostavlja dovoljno mesta za psihološki razvoj likova, ali i pored toga dve arije Arminija se izdvajaju po svojoj lepoti i elegenaciji – patriotska „Al par della mia sorte” sa čakonskim basom i njegova zatvorska arija „Vado a morir”.
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари