Umetnost interpretacije

Ova umetnica je trenutno jedna od najcenjenijih violončelistkinja mlađe generacije. Rođena 1982. godine u porodici muzičara, rano je počela da svira instrument, kojem će se, uprkos završenim studijama ruske književnosti na Kolumbija univerzitetu, posvetiti u svojoj profesionalnoj karijeri. Pažnju javnosti je počela da privlači nakon nastupa sa Klivlendskim orkestrom sa samo trinaest godina, i koncertom u Karnegi holu dve godine kasnije, da bi potom osvojila prestižna priznanja i stipendije kao što su Everi Fišer nagrada, nagrada Mekartur fondacije i nagrada Lenard Bernstajn Festivala u Šlezvig-Holštajnu.

Njen prvi veliki diskografski uspeh je bio snimak živog izvođenja koncerata za violončelo Edvarda Elgara i Eliota Kartera, koje je interpretirala uz pratnju Državne kapele iz Berlina pod upravom Danijela Barenbojma. Ovaj album, objavljen 2013. godine, osvojio je nagradu Bi-Bi-Si Magazina kao najbolji snimak godine, dok je kritika isticala „savršenu kontrolu” i „intenzitet njenog sviranja”.

Osim standardnih dela repertoara za violončelo, Alisa Vajlerstajn je posvećena i interpretaciji savremene muzike, a posebno je intenzivno sarađivala sa Osvaldom Golihovim i Lerom Auerbah. Premijerno je izvela više dela ovih autora, kao i kompoziciju Outscape Paskala Disapena, te Koncert za violončelo Matijasa Pinčera, koji je dobio odlične ocene kritike.

Veoma uspešan bio je i njen album sa koncertima Dmitrija Šostakoviča. Na ovom izdanju Alisa Vajlerstajn je nastupila u pratnji Simfonijskog orkestra Bavarskog radija pod upravom Pabla Heras-Kazada, a snimci su takođe bili kombinacija studijskog i koncertnog zapisa u Herkulovoj sali u Minhenu. Koncerti za violončelo Dmitrija Šostakoviča su zrela, intenzivna dela ovog ruskog kompozotora, a Alisa Vajlerstajn ih izvodi na sasvim samosvojan način – njena tempa se razlikuju u odnosu na ona koja drugi solisti biraju, često unosi diminuenda i krešenda koja se ne nalaze u partituri, ali koja orkestar Bavarskog radija predvođen odličnim Heras-Kazadom u stopu prati. Ono što odlikuje sve interpretacije ove violončelistkinje, nedvosmisleno se primećuje i na ovom snimku – to su tehnički savršeno izvođenje, intenzitet i posvećenost sa kojom pristupa partituri.

Govoreći ovo ovom izdanju, kritičar Bi-Bi-Si Magazina je naglasio da je „Prvi koncert poput Alise Vajlerstajn: žestok, napet i razgovetan... Ona iscrtava usijanu liniju, napajajući je ritmičkom elastičnošću, koja nadmašuje i samu blistavu lepotu njenog tona. Tokom prvog stava ona diže tenziju, preuzimajući blještavu temu horni, pretvarajući je iz glasnog plača u pravi vrisak. Ovaj intenzitet ne jenjava ni u pokrenutom Moderatu a snažan osećaj razumevanja, čini njenu kadencu uzbudljivom”.

Urednica emisije: Ivana Neimarević