Semjuel Kon: Pandemije – talasi zaraza i talasi mržnje od atinske kuge do side

U ogledu „Pandemije" američki istoričar Semjuel Kon daje sažet pregled istorije pandemija na Zapadu, osporavajućio shvatanje većine istoričara da su velike epidemije po pravilu podsticale okrivljavanje „Drugog", tj. da su mržnja i nasilje normalne socijalne konsekvence širenja zaraznih bolesti, utoliko izraženije ukoliko je bolest bila misterioznija u pogledu svog uzroka i načina na koji bi se mogla lečiti. Tako, na primer, K. Ginzburg piše da „jaka trauma velikih epidemija intenzivira potragu za žrtvenim jarcem, na koga će se svaliti svakojaki strahovi, mržnja i napetost", dok D. Nelkin i S. Gilman tvrde da je „bacanje krivice na nekoga oduvek bilo sredstvo da se misteriozne i užasne bolesti učine shvatljivim, iz čega je onda proisticala nada da bi one nekako mogle biti stavljene pod kontrolu".

Jedan od paradigmatskih slučajeva bila je epidemija crne kuge u XIV veku, poznata kao „Crna smrt", koja je širom Evrope izazvala masovno nasilje nad pripadnicima određenih društvenih slojeva i profesija (na primer, prosjacima i sveštenicima), kao i nad etničkim manjinama, naročito Jevrejima.

Ne osporavajući da su neke bolesti, poput kuge ili kolere, u pojedinim slučajevima zaista dovodile do međusobnog optuživanja različitih društvenih grupa i do intenzivnog nasilja, čak i nakon što su uzročnici bolesti i mehanizmi njihovog prenošenja postali dobro poznati, Semjuel Kon objašnjava da su, tokom istorije, okrivljavanje i mržnja, zapravo, veoma retko bili povezani sa pandemijama. Pozivajući se na mnogobrojne primere epidemija od antičkih do modernih vremena, ovaj autor pokazuje da su epidemije mnogo češće navodile društvene zajednice na dodatnu slogu, a ne na razdor. 

Članak Semjuela Kona, preuzet iz časopisa Historical Research (br. 230, novembar 2012), preveo je s engleskog Aleksandar B. Nedeljković.

Spikerska interpretacija teksta: Aleksandar Božović
Urednik: Predrag Šarčević