Suzan Zontag: Beleške o kempu

Suzan Zontag određuje kemp kao određenu vrstu estetike, te jednu od mogućnosti posmatranja sveta kao estetskog fenomena, ali ne iz ugla lepote, već iz perspektive koja vrednuje nivo veštačkog, ili stilizovanog. Po rečima autorke: „Kod svih kemp objekata i osoba u velikoj meri je zastupljen element artificijelnog. Ništa prirodno ne može biti kemp. Čak je i ruralni kemp proizvod čoveka, a većina kemp objekata su urbani... Kemp je vizija sveta kroz prizmu stila – ali određene vrste stila. On predstavlja ljubav prema preterivanju, prema onome što je off, prema stvarima koje su ono što nisu. Najbolji primer je secesija, najtipičniji i najrazvijeniji kemp stil. Objekti secesije, uglavnom, pretvaraju određenu stvar u nešto drugo: dekorativno osvetljenje u obliku cvetnih biljaka, dnevna soba koja je zapravo pećina. I jedan nesvakidašnji primer: ulazi u pariski metro u obliku stabljika orhideje, koje je krajem devedesetih godina 19. veka dizajnirao Ektor Gimar. Kao ukus za osobe, kemp je naročito sklon izrazito naglašenom i veoma preteranom. Androginost je, svakako, jedna od najslavnijih slika kemp senzibiliteta. Na primer, zanesene, vitke, izvijene figure u prerafaelskim slikama i pesmama; tanana, graciozna bespolna tela na secesionističkim posterima i u štampi, kao i na reljefima lampi i pepeljara; zastrašujuća androgina praznina u savršenoj lepoti Grete Garbo".

Tekst je prvi put objavljen u časopisu Partisan Review 1964. godine, a uskoro će se pojaviti i na srpskom jeziku u izdanju Fakulteta ze medije i komunikacije iz Beograda.

Preveo s engleskog Aleksandar Nedeljković.
Čitala Marica Milčanović.
Urednici emisija Tanja Mijović i Predrag Šarčević.