Savremena čitanja Velikog inkvizitora – govori Neda Andrić

Neda Andrić analizira dva koncepta sreće: jedan koji je izložen u „Poemi o Velikom Inkvizitoru", a koji je podudaran sa savremenom koncepcijom sreće i njene mitologizacije na koji, između ostalih, ukazuje i Umberto Galimberti; drugi pojam sreće, inkompatibilan ovoj koncepciji, jeste novozavetni. Pojam sreće i mitologizacija sreće izložena u „Poemi o Velikom Inkvizitoru" je koncept koji je u potpunosti podudaran sa stanjem u kojem se nalazi savremeni, desakralizovani čovek i svet, i suštinski je okrenut protiv samog čoveka i božanskog načela u njemu.

Neda Andrić posebno naglašava odsustvo noumenalnog u savremenim koncepcijama sreće, na koje je Dostojevski sa proročanskom snagom ukazao u svom poslednjem delu, koje istovremeno predstavlja vrhunac njegovog stvaralaštva. Savremena ideja sreće i njena mitologizacija nije zasnovana na ličnom iskustvu, te s toga nije delo pojedinačne ličnosti već je nametnuta od vladajućih struktura. Aktuelni mit o sreći kao imperativ zapoveda čoveku da bude srećan, zanemarujući to da je ostvarenje sreće potrebna sloboda. Zadovoljavanje individualnih potreba, po pravilu egoističnih, postuliranih od strane mas-medija predstavlja jedinu vrednost za dostizanje sreće. Savremena koncepcija sreće, ne samo da je suprotstavljena novozavetnom učenju o čoveku, već i Aristotelovom učenju u kome je sreća shvaćena kao etička dužnost i cilj čovekovog života. Kontrapunkt uređenju sveta i konceptu sreće kao „okamenjene radosti", koju izlaže Veliki Inkvizitor (a čija je suština praćenje duha samouništenja i nebića), predstavlja epizoda iz 4. glave - „Kana Galilejska", u kojoj Dostojevski implicitno ukazuje na novozavetni svet u kojem je sreća zapravo radosno stanje duše koja se „venčava" sa ženikom-Hristom.

Sledećeg ponedeljka, 17. februara, emitovaćemo snimak izlaganja Slobodana Markovića sa ovog naučnog skupa.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.