Olga Nojvirt: Orlando (svetska premijera)

Delo je, 2014. godine, poručio tadašnji direktor ove kuće Dominik Mejer od jedne od najuspešnijih autorki savremene muzike u Austriji, želeći da unese novi dah u slavnu istoriju Štatsopere, inače poznate po delima koja su na njenim daskama premijerno izvedena.

Na postavci Orlanda Olge Nojvirt u Bečkoj državnoj operi radio je veliki tim umetnika, počevši od rediteljke Poli Grejem, cenjene po svojim postavkama operskih dela, preko dirigenta Matijasa Pinčera, ali i video umetnika Vila Djuka, kao i legendarne modne kreatorke Rei Kavakubo, koja vodi kuću Comme de Garcons. Vokalna raspodela je birana pažljivo u skladu sa uputstivma kompozitorke. Tako je američka umetnica, mecosopran Kejt Lindzi dobila priliku da tumači glavnu ulogu, s obzirom na njen veliki žanrovski raspon i sposobnost vokalne transformacije.

Uloga naratora je poverena italijansko-švedskoj pevačici Ani Klementi koja je poznata po angažmanima u okviru eksperimentalnog muzičkog teatra. Kontratenor Erik Džurenas peva rolu Anđela čuvara, dok je pevačici i glumici Konstans Hauman poverena uloga Kraljice/Čistoće/Prijatelja Orlandovog deteta. Švedski sopran Agneta Ajhenholc izvodi ulogu Saše/Čednosti, dok bariton Li Melroz tumači rolu Šelmerdajna/Grina. Transrodni pevač i umetnik tumači – po zamisli kompozitorke – ulogu Orlandovog deteta.

Ova opera Olge Nojvirt je bazirana na velikom književnom uspehu Virdžinije Vulf – romanu Orlando. Libreto su načinile francusko-američka spisateljica i dramaturg Katerin Fiju, kao i sama kompozitorka. Ovaj klasik engleske književnosti XX veka se bavi vezom između rodnog identiteta, ljubavi i umetničke kreativnosti, propitujući društvenu i intimnu realnost na rafiniran, ali radikalan način. Sama struktura Orlanda prati reinkaranacije glavnog, naslovnog junaka u rasponu nekoliko vekova – transformaciju pesnika elizabetanske epohe u književnicu viktorijanskog i modernog doba, dok u operi Olga Nojvirt odlučuje da nastavi priču sve do današnjih dana.

Kompozitorka ovako opisuje temu opere: „Orlando je fikcionalno biće koje izmišlja sebe kao njega ili nju, odnosno njegovo ili njeno telo iz tog bića. To je priča o potrazi za slobodom mišljenja, originalnošću i fluidnim identitetom. Orlando je junak koji propituje svaku dualnost i koji iskušava stanje između života i umetnosti. Ta figura živi između istorije i tradicije i stalno kriši sva nametnuta pravila... U Orlandovom kvir putovanju kroz različite vekove istorije (patrijarhata), Virdžinija Vulf piše i svoju fikcionalnu biografiju koja sa lakoćom subvertira sve rigidne kategorije umetničke slobode", kaže Olga Nojvirt. I dodaje: ƒ„Komponujući Orlanda želela sam da to bude delo koje će biti izvan svih žanrovskih odrednica kako bih pokazala neotuđivu slobodu pojedinca. Ali i napredak, iz pozadine, autoritarnosti, rasizma, netolerancije, homofobije, mizoginije i svih mogućih formi reakcionarnih tendencija. Nalik Orlandu Virdžinije Vulf želim i da moj Orlando propituje uloge muškaraca i žena, ženskog mesta u društvu i njihovog raspolaganja literaturom. Ali, moj muzički teatar nije teorijska demonstracija već iz scene za scenom nudi različite mogućnost – uključujući i muzičke", kaže Nojvrit. Takođe prema njenim rečima od početka je shvatila da mora da stvori hibridnu veliku operu kao kombinaciju muzike, mode, književnosti, prostornih rešenja i video rada. To je trebalo da bude kako autorka kaže „opera sa raznolikim ljudima iz različitih žanrova koje treba da prodrmaju staru i cenjenu opersku kuću barem malo". I pored toga u svih devetnaest scena opere muzika je prozračna, svetla i kompleksna – bez potrebe da se dodvorava populističkom muzičkom ukusu, a opet jasno čitljiva i precizna. Ovo delo je pre svega prostor umetničke slobode u stvaranju samosvojnog fikcionalnog sveta koji propituje naša uvrežena shvatanja i očekivanja.

Urednica Ksenija Stevanović