Srpski jezik, književnost, umetnost – govore Dubravka Bogutovac i Snežana Milosavljević Milić

Dubravka Bogutovac svoje izlaganje pod naslovom „Teorija i praksa najkraćih priča" deli u tri zasebne i povezane celine. U prvom delu autorka iznosi pregled teorijskih konceptualizacija kratke priče - njenih žanrovskih osobenosti, poetičkih karakteristika i dijahronijske kontekstualizacije. Potom će, u drugom delu, reći nešto o antologiji Mala kutija – najkraće srpske priče 20. veka, Mihajla Pantića, iz 2001. godine, dok će u poslednjem delu izlaganja naglasak biti na čitanju i analizi najkraćih od najkraćih srpskih priča predstavljenih u ovoj knjizi.

* * *

Savremeni metodološki izazov koji kognitivistički usmerene teorije nude diskursu teorije književnosti posebno je vredan pažnje u domenu žanrovskih taksonomija, a Snežana Milosavljević Milić u svom izlaganju to pokazuje na primeru kratke priče. Naime, kratka priča se kao žanr tradicionalno određuje preko „jedinstva radnje, tona, raspoloženja i utiska", tako da „na minimalnom prostoru ostavi maksimalan utisak", budući da je kratka priča „duga upravo toliko da se može pročitati u jednom dahu". Saglasna sa stavom Meri Prat o nedovoljnosti formalno-analitičkih i tekstualnih klasifikacija, autorka izlaganja skreće pažnju na koncepte sveta priče i kognitivnih okvira koji nose potencijal za reviziju žanra kratke priče, naročito s obzirom na njen semantički raspon i sintaksička ograničenja. Interpretativna valjanost ovih teorijskih uvida biće potkrepljena izvornim tekstom iz zbirke Male priče Radovana Belog Markovića.

Urednica emisije Tanja Mijović.