Razum i osećajnost

Kulau je rođen 1786. godine u današnjoj Donjoj Saksoniji, u porodici vojnih muzičara, koja je uprkos relativnom siromaštvu, mladiću omogućila da se u Hamburgu školuje za pijanistu. Svoj pijanistkički debi imao je 1804. godine, a iz ovog perioda potiču i njegove najranije objavljene kompozicije, napisane za flautu i klavir. Do velikog preokreta u njegovom životu dolazi 1810. godine, kada je prebegao u Dansku, kako bi izbegao mobilizaciju pred naletom Napoleonovih trupa, a tri godine kasnije i zvanično postao državljanin ove zemlje. Prve uspehe zabeležio je u Danskom kraljevskom teatru gde je predstavljao zingšpile i muziku za pozorišne komade, dok se njegova muzika za komediju Brdo vilenjaka iz 1828. godine smatra prvim danskim nacionalnim muzičkim ostvarenjem. Naime, ovaj komad ima stožerno mesto u danskoj kulturi, jer je zasnovan na tradicionalnim baladama i foklornoj priči o vilenjacima, a jedan njen odlomak, sa muzikom Fridriha Kulaua, postao je romatničarski uzor budućim generacijama danskih autora, kao i nacionalna himna ove zemlje.

Pored scenskih dela, Kulau je komponovao i veliki broj klavirskih kompozicija, koja su bila pod velikim uticajem Betovenove muzike. Sličnosti se najviše primećuju u klavirskim koncertima, budući da je Kulau bio je veliki promoter muzike bečkog klasičara, koju je kao vrsni pijanista i sam izvodio. Ipak, u njegovom opusu mogu se pronaći svi drugi popularni žanrovi sa početka 19. veka – kamerna dela, solo pesme, te pregršt kompozicija za klavir, bilo kao solistički ili kamerni instrument.

U večerašnjoj emisiji predstavićemo manje poznata dela iz opusa ovog autora – ona posvećena gudačkim instrumentima, tačnije Sonate za violinu iz opusa 79. Tri sonate pod ovim brojem, pokazuju Kulaua kao majstora melodijske invencije, ali i dobrog poznavaoca instrumenata i njihovih osobenosti. Iako ovaj kompozitor nije unapredio tehniku sviranja na violini, vidi se da je pravio teme koje odgovaraju tembru instrumenta, ali i klavirskoj pratnji, ostvarujući ulgađen odnos između dve deonice. Prvi stavovi ovih sonata su ispunjeni obiljem tematskog materijala, fraze su duge i raspevane, drugi, lagani stavovi imaju prozračan i ujednačen zvuk, dok su završna Ronda pružala priliku za tehničku bravuru soliste.

Urednica emisije: Ivana Neimarević