Pojam nade – govori Goran Rujević

Paleta savremenih stavova o visokom obrazovanju je raznolika i široka: optimistična pozicija ga prikazuje kao sredstvo za obezbeđivanje bolje budućnosti, skeptična pozicija je sklona da ga prikaže kao formalni uslov čija neposredna primenljivost nije izvesna, dok je za pesimističnu poziciju ono gubljenje vremena koje ne garantuje ništa, a koje se moglo bolje potrošiti na sticanje praktičnog iskustva. Pošto ova stanovišta obuhvataju ulogu visokog obrazovanja u pogledu karijerne perspektive na tržištu rada, Goran Rujević razmatra kakve efekte paradigma slobodnog tržišta u visokom obrazovanju ima na nadu u budućnost koje takvo obrazovanje može da pruži. Svaka autonomna ljudska delatnost može da se procenjuje prema svom pragmatičnom razlogu koji se najjezgrovitije nalazi u odgovoru na pitanje zašto činiti nešto, a ne prosto lenstvovati. Nada koju pruža bavljenje nekom delatnošću znatno više zavisi od maksimalne ostvarivosti pragmatičnog razloga nego od njegove realne ili prosečne ostvarivosti. Poređenje pragmatičnih razloga nikada se ne može sprovesti u kontekstualnom vakuumu, tako da čak i u najprostijim sameravanjima (kao što je izračunavanje oportunitetnog troška) ono podrazumeva postavljanje implicitne hijerarhije preferencija po kojoj se višestrukost pragmatičnog razloga svodi na jedinstvenu dimenziju. To se dešava i u susretu sistema obrazovanja i slobodnog tržišta, pri čemu se sameravaju ciljevi čiji uzajamni odnos nije simetričan. Dugoročni ciljevi obrazovanja katkad incidentalno doprinose ostvarenju kratkoročnih interesa tržišta, ali kratkoročni interesi tržišta nisu konduktivni za održavanje dugoročnih ciljeva po kojima funkcioniše visoko obrazovanje. Rujević smatra da ova nerecipročna relacija svrha dovodi do podređivanja dugoročnih ciljeva kratkoročnim interesima, što dovodi do toga da se percepcija maksimalnih dometa pragmatičnih razloga za visoko obrazovanje vremenom smanjuje. Ovo konačno erodira potencijalnu nadu koju ideja visokog obrazovanja može da pruži. Taj proces objašnjava poreklo pesimističnog stanovišta prema visokom obrazovanju, a istovremeno indikuje da će u trenutnim okvirima takva pozicija dobijati na snazi. Jedino rešenje može biti u tome da sistem obrazovanja odbaci tu podmetnutu koruptivnu paradigmu slobodnog tržišta, te da reaproprira ideju kompetencije: kompetentnost više ne sme biti individualna konkurentnost, već civilizacijska nadgradnja potencijala, zaključuje autor izlaganja.

Sledećeg četvrtka, 28. novembra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog naučnog skupa.

Urednica emisije Tanja Mijović.