субота, 12. окт 2019, 20:02
Opera – "Vilinska kraljica" Henrija Persla
U večerašnjoj emisiji predstavićemo snimak maske Vilinska kraljica Henrija Persla koja je zabeležena, 27. jula ove godine na Baroknom festivalu u francuskom gradu Bonu, u izvođenju soprana Rebeke Boton, Džesike Kejl, kontratenora Džeremi Bad, tenora Čarlsa Denijelsa i Džejmsa Veja, baritona Markusa Farnsvorta i bas-baritona Ešlija Ričiza. Horom i instrumentalnim ansamblom Gabrijeli konsort dirigovao je Pol Mekkriš.
Vilinska kraljica je treća maska, odnosno na engleskom semi-opera, koju je Persl komponovao za Ujedinjenu kompaniju Kraljevskog pozorišta. To je bila najraskošnija predstava te decenije u Londonu i koštala je tadašnjih 3000 funti što je bila izuzetno velika novčana suma. Iako su "Dvor i Grad" bili zadovoljni - kako je zapisano u jednom izveštaju savremenika - ovo je bilo jedno od retkih ostvarenja ovog tipa koje je imalo finansijske gubitke. Godine 1693, Persl je revidirao i dopunio originalnu partituru, koju muzikolozi danas smatraju njegovim najuspelijim delom. Ipak, bilo je kritičara koji su osudili Perslovu masku kao skrnavljenje Šekspirove komedije San letnje noći. Autor novih stihova adaptacije je ostao nepoznat - ukoliko je to uopšte učinila samo jedna osoba - ali se pretpostavlja da je to bio Tomas Beterton, glumac i menadžer Ujedinjene kompanije, Perslov saradnik i nadzornik svih "semi-opera" do 1694. godine.
Transformacija Šekspirovog komada San letnje noći u muzičko-scenski komad je uspešno izvedena. Kako bi se napravio prostor za četiri Perslove maske, veliki delovi originalnog teksta su izbačeni, kao i sporedni likovi Hipolite i Filostrata. Ostatak stihova je promenjen, jezik je modernizovan, a posebno su izmenjeni delovi koji bi publici 1692. godine zvučali čudno i nerazumljivo. Persl i njegov saradnik su odlučili da muziku smeste u jasno omeđene maske koje nisu direktno povezane sa radnjom već o događajima govore na metaforičan način. Maska o snu u II činu priprema Titanijin san, maska u III činu je posvećena Botomu. Maska u IV činu simbolizuje pomirenje Oberona i Titanije, dok Maska o Himenu u V činu se odnosi na potrvdu bračnih zaveta.
Sa svojim samostalnim i većinom nenarativnim muzičkim odsecima, Vilinska kraljica je formalno udaljena od prave opere. Ipak, Persl, pokazuje puno vladanje ovakvom muzičko-scenskom formom. Muzički tok je koherentan, harmonsko i motivsko jedinstvo se šire čak i na čisto instrumentalne segmente. Vokalne deonice su mnogo teže od onih koje srećemo u drugim engleskim maskama, možda i zbog toga što je Persl pisao za odabranu trupu profesionalnih pevača koji su preuzimali i glumačke uloge, a ne za glumce-pevače kao što je to bilo uobičajeno. Iz današnje prespektive Vilinska kraljica predstavlja meditativno proširenje Šeskiprovog komada San letnje noći u drugom mediju i drugim scenskim sredstvima.
Urednica Ksenija Stevanović.
Коментари