Nova diskografija

Švedski kompozitor, violinista i čembalista Johan Joakim Agrel bio je jedan od prvih autora koji su svoja dela pisali za potrebe muziciranja narastajuće buržoaske klase. Rođen je 1701. godine u provinciji Istočni Gotland u Švedskoj, a studije je završio na univerzitetu u Upsali. Sredinom četvrte decenije 18. veka, Agrel je na poziv princa Maksimilijana od Hesena došao u Kasel, gde je postao najpre violinista, a potom i kapelmajstor. Pre nego što je, zbog sve nepovoljnijih ekonomskih uslova u Kaselu, Agrel trajno napustio ovaj grad i nastanio se u Nirnbergu, uputio se i na nekoliko turneja po Evropi, odlazeći u Englesku, Francusku i Italiju. U Nirnbergu je radio kao kapelmajstor, ali i gradski kompozitor zadužen za pisanje prigodne muzike za venčanja i sahrane.

Do danas nije ostalo sačuvano nijedno delo iz perioda kada je Agrel još živeo u rodnoj Švedskoj. Njegova preostala ostvarenja se mogu grupisati u dve kategorije - vokalna dela nastala po porudžbini koja su bila cenjena u svoje vreme, ali su danas mahom izgubljena, i instrumentalna dela koja su bila štampana još tokom života kompozitora. Među ovim delima, najznačajnije mesto zauzimaju simfonije nastale u periodu između 1735. i 1750. godine, kao i brojni koncerti za čembalo koje je komponovao pedesetih i šezdesetih godina 18. veka. Agrelov stil pokazuje jasne tendencije ka galantom prosedeu, ali nije imao razvijen dar za melodiku, što je Kristijana Fridriha Danijela Šubarta navelo da u svom spisu Ideje za jednu estetiku tonske umetnosti izjavi kako je Agrel bio „pravi umetnik, ali (čovek) hladne prirode".

Na albumu koji večeras slušamo Barokni orkestar iz Helsinkija pod upravom Apoa Hakinena je predstavio izbor orkestarkih dela ovog autora. Čućete tako Simfoniju u A i Agrelov Koncert za obou, gudače i baso kontinuo u Be duru. Ovo delo je autor najverovatnije napisao tokom svojih studentskih dana u Upsali. Autograf ovog koncerta nikada nije napustio Švedsku i danas se čuva u Univerzitetskoj biblioteci u Lundu. U ovom delu se prepoznaje uticaj italijanskog stila, sa galantnom osnovom i kratkim melodijskim frazama oživljenim efektnim harmonskim promenama. Emisiju će zaokružiti Agrelova Simfonija u De duru. Ovo delo u formalnom pogledu poseduje sličnost sa ostvarenjima Fortunata Kelerija, koji je bio kapelmajstor na dvoru u Kaselu, te se pretpostavlja da je Agrel ovu simfoniju komponovao neposredno po dolasku u Nemačku. Upotreba melodija sa obrisima italijanskog uticaja, kao i česta upotreba figura „uzdaha" pokazuju da je Agrel u novoj sredini želeo da se predstavi kao savremen kompozitor, sposoban da komponuje u „osećajnom" stilu koji je tada vladao u nemačkim zemljama.

Urednica emisije: Ivana Neimarević