Klavir i nova izražajnost

Austrijski pijanista i kompozitor Karl Černi, Betovenovov učenik, ali i profesor brojnim pijanistima 19. veka uključujući i Franca Lista, predstavlja ključnu figuru u oblikovanju modernog pijanizma. Iako je Černi bio Bečlija, kao Betovenov učenik on je reprezentovao drugačiju estetiku od predstavnika pozne bečke pijanističke škole, poput Johana Nepomuka Humela, te je i sam doprineo integraciji londonske i bečke pijanističke škole. Danas je pre svega poznat zarad svog pedagoškog rada i didaktičkog opusa, a njegove klavirske kompozicije otkrivaju fasete pasioniranosti, osećajnosti, lirizma, drame i portreta usamljenosti.

Johan Nepomuk Humel bio je jedan od poslednjih velikih predstavnika bečke klavirske škole koji je ostao privržen klaviru bečke tehnike, zvuka manje voluminoznosti u odnosu na londonsku gradnju, koji je zato pogodovao briljantnoj tehnici i non legato artikulaciji. Savremenici su u njegovoj intrpretaciji posebno cenili delikatnost i čistotu dodira, vrhunski kvalitet tona, kao i umeće kreiranja iluzije brzog tempa. Humelova Fantazija u Es-duru, opus 18, iz 1805. godine, jedno je od njegovih najinventivnijih dela.

Na kraju emisije čućete još jedno delo na razmeđi sonate i fantazije - ovoga puta iz pera Ferdinanda Risa. Ovaj nemački kompozitor rođen 1784. godine bio je od 1803. do 1805. Betovenov učenik, a narednih deset godina proveo je putujući po Evropi, neretko primoran da menja boravišta zbog Napoleonovih osvajanja. Njegova Sonata-fantazija u fis-molu, koja nosi naslov L'Infortuné objavljena je u ovom periodu, i to 1808. godine u Parizu.

Autor Srđan Atanasovski