Muzej zvuka

Te godine, izdavač Jan Roulans je u flandrijski grad Antverpen doneo zbirku od 221 pesme, poređane po abecednom redu, bez muzičke notacije i bez ilustracija, izuzimajući naslovnu stranu. Ova skromna knjižica, koja je uskoro postala poznata kao Antverpenska pesmarica, danas je od neprocenjive važnosti za razumevanje svetovne umetnosti ove epohe. Ona predstavlja jednu od najbogatijih sačuvanih zbirki tog vremena, a pesme u njoj osvetljavaju sve sfere života poznog Srednjeg veka - od ljubavnih pesama, ali i onih u kojima se raspravlja o vernosti i prevari, opisuju raskalašni kaluđeri, vanbračna deca, dovitljive prostitutke, pijanci, rat, političke spletke i aristokratija.

Od pet štampanih izdanja ove zbirke, do danas je sačuvana samo jedna kompletna kopija. Ona je otkrivena sredinom 19. veka kada je ponovo i objavljena, te je privukla veliku pažnju istraživača, koji su ove pesme poznavali iz žive prakse u mnogim evropskim zemljama. Jedan od primera je pesma o Vitezu i opatici - mladiću koji je odbacio mladu devojku jer je bila isuviše siromašna i koja je slomljenog srca pošla u manastir da se zamonaši. Međutim, iznenada je nasledila veliko bogatstvo, te se vitez brzo uputio ka njoj kako bi je uzeo za ženu. Ali, zakasnio je i ostao i bez žene i bez bogatstva.

Ova pesma je bila jedna od najrasprostranjenijih balada u severnoj Evropi, a između ostalih, zapisao ju je i Gete, kao i mnogi drugi pesnici. Ona je u usmenoj tradiciji bila prisutna i sredinom XX veka, a u Antverpenskoj pesmarici sadržana je njena najstarija verzija, budući da su u trenutku štampanja ove zbirke, pesme objavljene u njoj već prošle test vremena.

Urednica emisije: Ivana Neimarević