четвртак, 03. јул 2008, 17:56
Skoplje traži rešavanje statusa izbeglica iz Grčke
Makedonski ministar spoljnih poslova Antinio Milošoski zatražio je danas da se u pregovore sa Atinom oko imena te bivše jugoslovenske republike, uključi i rešavanje problema imovine Makedonaca, koji su iz Grčke proterani nakon Drugog svetskog rata.
"Bilo bi dobro da rešimo sve moguće probleme koji bi, u budućnosti, mogli predstavljati izvor nesporazuma," rekao je Milošoski, koji je pitanje statusa prognanih Makedonaca uveo u dnevni red pregovora prošle nedelje, na iznenađenje Grka ali i specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Metjua Nimica.
Makedonski istoričari procenjuju da je nakon građanskog rata u Grčkoj, vođenog između 1946. i 1949. godine, sa severa te države otišlo ili bilo proterano do 100.000 Makedonaca, čiji status nikada nije regulisan, kao ni pitanja vezana za imovinu koju su tamo ostavili. Atina, istovremeno, već decenijama odbija da te izbeglice prizna kao državljane Grčke.
Poslednju rundu pregovora o imenu Makedonije iskomplikovao je zahtev Skoplja da se u dnevni red uvrsti i problem makedonske manjine u Grčkoj, o čemu još od početka procesa pod kapom svetske organizacije, pre 15 godina, nije diskutovano.
"Ljudi žele da se o tim stvarima raspravlja, jer smatraju da su povezani sa problemom imena...Ako ljudi žele da i o tome razgovaraju onda je i to deo moje misije," rekao je Nimic prošle sedmice u Skoplju.
Problem oko imena nekadašnje jugoslovenske republike, bespotrebno, opterećuje odnose dve države još od osamostaljenja Makedonije 1991. godine, a Grčka je severnom susedu čak, tokom 19 meseci 1993-94. godine uvela oštru ekonomsku blokadu, koja je ukinuta tek nakon ozbiljnog pritiska međunarodne zajednice.
Suštinu problema predstavlja grčki stav da se ime Makedonija može koristiti samo za severnu pokrajinu te države, insistirajući na istorijskom nasleđu koje vodi poreklo još od vremena Aleksandra Makedonskog.
Pozivanje na nasleđe slavnog antičkog državnika i vojskovođe nije strano ni vlastima u Skoplju, koji su njegovim imenom krstili aerodrom u prestonici.
Od 1993. godine, privremenim sporazumom, koji je takođe postignut pod patronatom svetske organizacije, Makedonija u međunarodnim organizacijama koristi rogobatno ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", dok se u bilateralnim odnosima sa većinom država upotrebljava ustavni naziv te država "Republika Makedonija."