понедељак, 28. сеп 2020, 09:00
Легенде - Корнелије Ковач
Корнелије – Бата Ковач је композитор, пијаниста, аранжер и продуцент. Његова професионална музичка каријера као члана трија „БКБ” започела је након дипломирања на Музичкој академији у Сарајеву. Први велики хит у његовој каријери била је песма „Четири младића иду с Требевића”, а легендарним „Индексима” се придружио 1966. године. Корнелије је аутор композиција „Бој на Мишару” (инспирисане народном епском поезијом) и „Ако једном будеш сама” за „Индексе“. Његове песме на фестивалима изводили су: Зденка Вучкович, Жарко Данчуо, Драго Диклић… На сарајевском фестивалу одржаном 1967. године под називом „Ваш шлагер сезоне”, нумера Корнелија Ковача „Мој професор” освојила је прво место.
Када се преселио у Београд, септембра 1968. године, Корнелије је основао „Корни групу", чији су чланови били, између осталих: Здравко Чолић, Дадо Топић, Златко Пејаковић, Јосип Бочек, Душан Прелевић... Учествујући на „Опатијском фестивалу" са песмом „Моја генерација" 1974. године, однели су победу која им је омогућила представљање земље на престижном музичком такмичењу, „Песми Евровизије". Међутим, група се убрзо распала, а Бата Ковач је наставио самостално свој композиторски рад, стварајући легендарне хитове забавне музике које су снимили Оливера Катарина, Бисера Велетанлић, Неда Украден, Мики Јевремовић, Здравко Чолић... Корнелијеве песме су у периоду од 1975. до 1979. године побеђивале на бројним фестивалима: Здравко Чолић је наступао са нумерама „Звао сам је Емили" („Ваш шлагер сезоне"), „Април у Београду" („Београдско пролеће") и „Она спава" („Хит парада") ; Златко Пејаковић са песмом „Ове ноћи једна жена"...
Поред домаће, Корнелије Ковач се опробао и на иностраној музичкој сцени. Преселивши се у Лондон 1979. године, сарађивао је са многим великанима поп музике у свету. Након Лондона, одлази у Шпанију и тамо учествује у стварању бројних песама. По повратку у Београд наставља са својим ауторским радом, па је тако у богатој професионалној каријери компоновао и музику за позориште, филм и телевизију.
Коментари