Портрет - Бисера Велетанлић

Бисера Велетанлић, певачица џез и забавне музике, један је од синонима за домаће шлагере и фестивале седамдесетих година прошлог века. Први пут је јавно наступила 1960. године у емисији „Микрофон је ваш", а на загребачкој телевизији је дебитовала 1963. године у дуету са сестром Сенком. Прву сингл плочу „Црвени цвет" снимила је 1964. године. „Опатија", „Ваш шлагер сезоне", „Београдско пролеће", „Загребфест", „Сплит", „МЕСАМ", само су неки од бројних музичких фестивала на којима је учествовала и освајала награде стручног жирија. Била је у правом смислу речи фестивалска звезда седамдесетих година. Њена музика представља стилску мешавину шансона, домаћих шлагера и џеза. Заједно са Арсеном Дедићем, 1971. године је на "Београдском пролећу" отпевала сада већ легендарну песму „Не плачи". Ипак, најуспешнију сарадњу је остварила са Корнелијем Ковачем („Ручак за двоје", „Златни дан"). Са Гораном Бреговићем је 1975. снимила „Шта ћу, нано, драги ми је љут", да би 1984. године исту песму познати кантаутор снимио са својим „Бијелим дугметом" под именом „Липе цвату". Бисерину богату музичку каријеру обележили су бројни хитови који се и данас радо слушају: „Златни дан", „Мило моје", „Ручак за двоје", „Не плачи", „А ја те знам", „Ти си човјек мој", „Бај, бај, бај", „Аха, аха", „Дивни младићи Београда"... Сарадња са групом „Дарквуд даб„ приближила је њен специфични музички идентитет и млађој публици.

Поред музике, Бисера Велетанлић се бавила и глумом у филмовима и ТВ серијама, али и сликарством . Добитница је Награде за животно дело Фестивала „Нишвил". 

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво