Читај ми!

Лана Васиљевић „Многоугао", галерија Новембар

Гошћа: Лана Васиљевић

Лана Васиљевић је своју уметничку репутацију изградила на јединственом стилу базираном на комбинацијама предмета, различитих по пореклу, асоцијативним и метафоричким карактеристикама. Тако њени асамблажи одишу интимним причама саме уметнице, дозвољавајући посматрачу све врсте интерпретативних игара и асоцијација. Њене инсталације настале су комбинацијама преобликованих, некада употребних предмета, фотографија, нових вајарских форми и ready-made објеката из своје свакодневице или визуелног искуства. На изложби под називом „Многоугао" у галерији Новембар, она наставља своја истраживања нових функција и односа појединих предмета, како међусобно, тако и у односу ње саме али и простора у коме су представљени.

Мотиви попут часовника, огледала, срца, књига, возова, кишобрана, подједнако могу да упућују на јасан контекст сагледавања целине колико и да збуњују својим комбинацијама са осталим симболима. На тренутке се наративи пред нама одвијају као јасан документарни филм, док се у другим тренуцима перцептују као надреалистичка фантастична слика. Симболичку раван стварају односи међу предметима: однос старе и нове функције, форме, материјала и боје. На нивоу значења, односно сучељавања садржаја и форме, свеприсутни су дијалектички односи: пуноће и празнине, мноштва и појединачног, изреченог и прећутаног, тврдог и меког, тешког и лаког, старог и новог.

Једна од битних карактеристика Ланиног уметничког стваралаштва јесте процесуалност. Она дуго разматра предмете „као део сопствене историје, као елементе који говоре о цивилизацији, пре него што њихове ликовне аспекте мобилише у поетичне целине. Ове 'мапе ума' како их сама назива настају дуго и као резултат промена и визуално-филозофског експетимента. Димензија времена је значајна како у самом поступку тако у теми. Доминантно су присутне у новим радовима идеје о времену, односно пролазности - функције, ствари, значења и материје уопште. Предмети и инсталације евоцирају осећања поштовања пред нечим готово сакралним и меланхолије пред нечим што је имало свој пређашњи живот. Носталгија коју радови носе везана је и за тиху помиреност људи са сопственом смртношћу, с крајем њиховог времена, епохе и стила, за спремност да подигнемо споменик нечему што нас је некада чинило живима", записала је у предговору каталога Ана Симона Зеленовић, историчарка уметности.

Гошћа емисије биће Лана Васиљевић.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво