Изложбе у Галерији РТС

Данашњу емисију Златни пресек посвећујемо изложбама у галерији наше куће, Радио телевизије Србије. Изложба која носи назив ,,4x4" отворена је синоћ, а домаћа публика је била у прилици да је протеклих месеци види у Новом Саду, Горњем Милановцу и Рашки. Пројекат изложба ,,4x4" окупио је четворо реномираних уметника различите генерације али сличних сензибилитета, који се изражавају у различитим ликовним медијима: Бисенијy Терешченко, Небојшу Савовића Неса, Љубомира Лацковића и Јаснy Опавски. Свако од њих је изложио по четири своја дела.

Драган Јовановић Данилов, песник и ликовни критичар, у каталогу за изложбу, у тексту ,,Магична укрштања или четири нити једне заједничке повести" подсећа да нас у доба дигиталне апокалипсе радови ова четири уметника изнова враћају занатском умећу: ,,Честертон каже да човек у души има нијанси много чудноватијих, безбројнијих и безименијих него што постоји боја у јесенској шуми. Једно такво раскошно пиктурално обиље засипа нас са мозаика надахнутим митолошким темама Бисеније Терешченко. Ова уметница успева да крутост камена размекша благим тонирањем светла, неком зачудном утишаношћу доведеном до музичкиог угођаја. Њени мозаици су ода животној снази лозе коју ништа не може зауставити.

За Небојшу Савовића Неса женско тело је неисцпрна антологија облика, недокучиви симбол и највећа мистерија која стоји насупрот неумитности ништавила и месечарског света опсена и илузија. Оно је благодет природе и суштинска радост живота, према коме овај уметник има поклонствен однос. Овај уметник не описује, већ на својој скулптури предочава унутарње поимање, менталну представу жене, материнства и идеје плодоношења.

Љубомир Лацковић је непредвидив скулптор чији уметнички универзум происходи из фантастичних, симболичких и езотеријских оквира. Овај уметник је своје необичне скулптуре животиња сачинио полемишући на један патафизички начин са такозваном „фурдом", одбаченим металним предметима из оптицаја, нађеним материјалом од гвожђа као продуктом једног механичког доба.

Заокупљена тајном времена, Јасна Опавски попут каквог фантастичног сликарског хроничара васкрсава и рекреира кроз фантастичну драматску инвенцију један свет призван из грчке и своје личне митологије. Њене слике, то су заправо драмски игрокази у којима се, занесени пијанством, мешају људи, богови и фантастична бића".

У Златном пресеку ово четворо уметника говори о својим радовима на изложби.

У другом делу емисије гост је сликар Никола Жигон чија ће изложба „Осмех се вратио у град" бити отворена сутра увече у Галерији РТС. После вишегодишње паузе током које је живео и стварао у иностранству, 2021. Никола Жигон се управо овом изложбом вратио на мапу београдских културних и уметничких збивања.

Рођен је 13. јула 1958. године у Љубљани. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности 1991. године у Београду, на одсеку сликарства у класи професора Моме Антоновића. Бавио се цртежом, видео-артом, инсталацијом, а у новом миленијуму посебно се посветио сликарству. Био је директор Галерије „Прогрес", излагао је у Паризу, Београду, Минхену, Милану, Дубаију, Пирану, Тивту, Нишу... Постаје ексклузивни члан престижне Пром Галерије у Минхену. Његове слике с налазе у сталној поставци Würth музеја у Кинзелсау, Баден Виртемберг, Немачка. Присутан је у бројним приватним колекцијама широм Европе и Америке.

Никола Мирков, председник Савета РТС-а за ликовно стваралаштво, у тексту за каталог „Све је Једно, а Једно је све" примећује: ,,Путујем Жигоновом сликом, сурфујем глатким линијама, оседлавам дугу и спуштам се слапом боја. Слутим следећи тон, милујем валер, удишем нијансу. Не спутавам асоцирање на предметно, не прикривам физичке трептаје ни душом ни телом док кружим погледом ободом слике. Бриди ми поглед од рескости противстављених боја, саплићем се о грумење раскошне материје. Не тежим да распознајем, да материјализујем визуелно, јер све је то Једно, а Једно је Све".

Обе изложбе су отворене до 2. маја.

Емисију припрема и води Тања Живковић.