Читај ми!

Радош Антонијевић и Богдан Павловић

Радош Антонијевић „О користи и штети историје за живот”, ГСЛУ Ниш; Богдан Павловић „Живот на Земљи”, Галерија УЛУС Београд

Радовима представљеним у нишкој Галерији савремене ликовне ументости Радош Антонијевић се поново вратио скулпторалним истраживањима која су му донела позитивне оцене критике и стручњака. Реч је о шаторима у облику познатих грађевина чиме је релативизовао питање стварања скулптуре и идеју конструкције довео до свог огољења. С друге стране, шатори познатих грађевина су истовремено директне асоцијације на контекстуалне наративе конкретних здања, а истовремено су и сатирично уодношавање спрам актуелних презентационих процеса.


Изложбом „О користи и штети историје за живот", на којој су представљена три рада ‒ „Видовдански храм" (по макети Ивана Мештровића из 1908. године), „На своме месту стајати" (инсталација од три шатора у виду планина Олимп, Синај и Арарат) и „Дечани М2" ‒ Антонијевић је кроз процес деконструкције националних, верских или цивилизацијских симбола, различитог порекла, у објекте привременог, монтажног и мобилног карактера, указао на личне и колективне драме проузроковане наслеђем које те грађевине симболизују.


Свој поглед на стварност Богдан Павловић изражава на сасвим други начин. Експеримент у класичној слици Павловићу представља техничку подлогу за разматрање многобројних питања која поставља себи и као становник велике европске престонице, али и као припадник малог народа с Балкана. Једно од њих јесу и границе, које он представља кроз атласе и мапе, које су и поред номиналног брисања и даље битни аспекти суживота.


На изложби „Живот на Земљи", у Галерији УЛУС-а, Богдан Павловић је представио свој седмогодишњи опус, подељен у три јасно дефинисане целине, али које се прожимају, а често и допуњавају. Оно што их чини међусобно блиским је специфичан, експерименталан однос према материји и коришћеним материјалима, као и експресивност геста, док су сцене и атмосфера из свакодневног живота њихова заједничка тематска окосница.
Гости емисије биће уметници Радош Антонијевић, ванредни професор на Факултету ликовних уметности у Београду и Богдан Павловић, професор на „Atelijer de Sevres" у Паризу.

Уредник и водитељ емисије: Сава Ристовић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво