Катарина-Срб девојка

Катарина-Срб девојка, како ју је опевао Сима Милутиновић-Сарајлија, прва је српска, академски образована, сликарка, прва жена почасни члан Српског ученог друштва, а велики део својих слика, око тридесетак, са лепом сумом новца која ће служити за старање о њеним сликама, поклонила је Народном музеју у Београду. Најчувеније и најпрепознатљивије њено дело је Аутопортрет из 1836 године из бечког периода живота и студирања. „Прва Срб девојка", у малој српској заједници, у Столном Београду, у Угарској, веома рано показује изузетан таленат. Захваљујући новчаној помоћ трговца Ђорђа Станковића одлази у Пешту и учи у атељеима познатих сликара. Њен таленат уочава грофица Чаки, позната меценарка уметности, и омогућује јој да студира у Бечу у Уметничкој академији. Школовање наставља у Минхену, где две године студира историјско сликарство, и ту је и започела композицију „Ослобађање Београда 1806." Наставља студијска усавршавања у Италији, Француској, Холандији. У Београд стиже на позив великог пријатеља, још из бечких дана, из круга окупљеног око Вука Караџића, Симе Милутиновића-Сарајлије, а велика потпора у новој средини јој је и Теодор Павловић, новинар, публициста, један од оснивача Матице српске, који покушава да Катарини Ивановић створи ореол национално ангажованог уметника.

У Београду Катарина слика виђене и богате Србе, међу којима је и кнегиња Персида Карађорђевић, као и њен вољени и много поштовани пријатељ Сима Милутиновић Сарајлија, који да је дуже поживео, по свој прилици, и Катарина би и дуже у Београду остала. Разочарана многим стварима у кнежевини, после две године, напушта Београд, неколико месеци борави у Загребу, да би се вратила у свој Столни Београд, у данашњој Мађарској ,где је и остала све до своје смрти. Шездесетих година, двадесетог века, посмртни остаци прве српске сликарке Катарине Ивановић, на иницијативу Друштва пријатеља Народног музеја, пренети су у Београд и сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

У данашњој Ризници о животу прве српске, академски образоване, сликарке, прве жене почасног члана Српског ученог друштва, уметници која је већину својих дела завештала, са пристојном сумом новца, Народном музеју у Београду, Српкињи из Угарске, Катарини Ивановић (1811-1882) разговарамо са историчарком Љиљаном Чубрић, ауторком књиге „Катарина-Срб девојка".

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.