петак, 16. апр 2021, 14:00

Музичка култура у Прагу од 1918. до 1938.

После формирања Чехословачке као независне државе 1918. године, њена престоница – Праг ‒ постала је значајан центар културе и уметности за многе словенске народе.

У данашњој емисији Време музике уредница Горица Пилиповић скреће пажњу на музичку сцену у овом граду до почетка Другог светског рата.

Кад кажемо „прашка школа" обично прво помислимо на групу наших реномираних филмских редитеља који су се школовали у Прагу крајем шездесетих година прошлог века. Али, кад говоримо о музици, још једна асоцијација је јасна - то је група наших композитора који су се такође школовали у Прагу, али у периоду између светских ратова. Међутим, термин „прашка школа" употребљавају и неки други народи, а у данашњој емисији Време музике видећемо који. Заправо, наслов емисије могао би да гласи „Музика и политика", а све је то у вези са предавањем које је у оквиру Форума Музиколошког института САНУ одржала чешка музиколошкиња др Јитка Бајгарова под називом „Мултинационални карактер музичке културе у Прагу од 1918. до 1938.". Наиме, као што каже др Бајгарова, поред доминантне чешке музичке сфере, локална култура на немачком језику, са значајним учешћем јеврејске популације, настојала је да задржи своју позицију, али је и попримила аспекте „судетске" идеологије. Поред тога, Праг је био место где су се сретали многи музичари из других словенских земаља. Из ове разнолике слике др Бајгарова је издвојила два случаја - украјинску емиграцију и немачку националну мањину.