Прве композиције Ђоакина Росинија

Овај изузетни стваралац имао је и несвакидашње музичко образовање. Почео је да учи код свог оца, градског трубача у Пезару. Док је он одсуствовао, као професор хорне на Болоњској академији, мали Ђоакино је узимао часове код извесног Ђузепа Принетија, који се издржавао подучавањем чембала и дестиловањем алкохола. Кад су се Росинијеви преселили у Луго, близу Равене, дечакови учитељи музике постали су свештеници Ђовани Сасоли и, посебно, Ђузепе Малерби, у чијој је палати постојала велика библиотека књига и партитура. Млади Росини је тамо проводио дане учећи углавном на делима Хајдна и Моцарта. Отприлике у то време и његова мајка Ана, као солидна певачица, секонда дона, била је принуђена да започне сценску каријеру како би издржавала породицу јер су њеног мужа ухапсиле аустријске власти због његових републиканских уверења. Око 1802. године Ана Росини почела је да води са собом свог сина на турнеје. То је било музичко образовање пар екселанс. До тренутка кад је, необично рано ‒ у 14. години ‒ примљен на Болоњску академију, Росини је већ имао оперску сцену у крви. Али, две године пре тога, једне вечери у Градском позоришту у Имоли, поделио је сцену с мајком на концерту на којем ће „грађанка Ана Росини певати арије, дует под пуним костимима са сопственим сином, и кантату коју је компоновао грађанин Ђоакино Росини, такође костимирану и у буфо стилу". И управо је током тог лета 1804. 12-годишњи композитор написао циклус од шест соната а кватро за две виолине, виолончело и контрабас о којима говоримо данас.